U vreme radničkog samoupravljanja i društvene svojine, ništa neobično nije bilo trajno stambeno zbrinjavanje porodice zaposlenog. Međutim, privatni kapital danas diktira nova pravila. Primer koji beležimo daleko odstupa od svakodnevne prakse. Naime, u jednom susretu sa Ištvanom Nemetom (47), traktoristom iz Nove Crnje, zaposlenom u preduzeću „Agro Božić” iz Banatskog Despotovca, saznali smo dosta toga pohvalno o poslodavcu Nenadu Božiću. On je pre par godina, između ostalog, odlučio da porodici Nemet kupi dvoiposoban stan u Zrenjaninu. Razgovor sa Ištvanom započinjemo u Gundulićevoj ulici u Zrenjaninu, u stambenom bloku gde je danas njegova nova adresa.
– Teško je poverovati u sve što mi se dogodilo, posebno u poslednjih nekoliko godina života – počinje kazivanje sagovornik „Zrenjanina”. Otkriva da je u najranijoj mladosti zavoleo poljoprivredne mašine i zemlju. Često je sa ocem, koji je takođe bio traktorista, odlazio na njive.
– Osnovnu školu sam završio u Novoj Crnji, a srednju Tehničku u Subotici. Nisam nikada želeo da radim u struci, već je moja prva pomisao uvek bila poljoprivreda. Sa 18 godina sam se zaposlio u ZZ „Molin” i tu ostao sve do stečaja i nestanka zadruge – veli Ištvan. U potrazi za zaposlenjem upoznao je pre 18 godina Nenada Božića koji je za svoju firmu tražio radnike.
– I danas se sećam tog susreta u Srpskom Itebeju. Brzo smo se dogovorili da počnem da radim u „Agro Božić” iz Banatskog Despotovca. Preduzeće se širilo i povećavalo obradive površine.
Moj posao nije bio samo oranje, setva ili zaštita. Naprotiv, pošto sam se digitalno opismenio, bio sam upućen u najsavremenije tokove u obradi zemlje, ali i popravci mehanizacije – priča naš sagovornik.
Naglašava da u „fabrici pod otvorenim nebom” nema radnog vremena i da je najvažnije ispoštovati rokove od setve do žetve.
– Putovao sam i iz Nove Crnje do Banatskog Despotovca, pa i dalje za potrebe preduzeća. Onda je vlasnik pre sedam godina predložio da mi kupi nekretninu u Zrenjaninu i da se tu preselim sa suprugom Valerijom i sinom Valentinom. To je bila velika radost. Ubrzo smo se uselili u novi stan u Gundulićevoj ulici i tu se skućili. Uz svu zahvalnost za izuzetan gest poslodavca, nastavio sam da radim istim žarom, kao što sam naučio od najranije mladosti – iskreno govori Ištvan.
Međutim, posle velike sreće, sustigla ga je nepredvidivost života. Naime, samo nekoliko godina od useljenja u novi stan Ištvanovu porodicu zadesila je nesreća.
– Supruga Valerija, inače radnica „Gomeksa”, teško je obolela. Počinje borba sa opakom bolešću. Nismo ni tada ostali sami. Najznačajnija podrška stigla je od Nenada Božića i njegove porodice. Nažalost, supruga je preminula pre godinu i po dana što je ostavilo nenadoknadiv gubitak za mene i sina Valentina (23), studenta Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin”. Naša životna priča sada je drugačija, ali mi se nećemo predati. Zbog poslovne i posebno one moralne i ljudske vrednosti i poštovanja prema divnim ljudima kakva je porodica Nenada Božića, nastaviću putem kojim sam krenuo.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
PRIMER U SVEMU
Kada smo poslodavca Nenada Božića zapitali da nam kaže nešto više o Ištvanu, istakao je da je on dobar primer u svemu.
– Dugo sam u ovom poslu i nisam sreo tako spremnog i kvalitetnog radnika. Jednostavno, nije u pitanju običan traktorista ili rukovalac poljoprivrednim mašinama. On odlično poznaje zaštitu, semensku proizvodnju, svaku našu njivu ima „digitalno skeniranu”. Po mnogo čemu ga ne razlikujem od porodice – veli Božić.
ODLIČNI USLOVI RADA
Od Ištvana saznajemo da zaposleni u ovom kolektivu u toku godine dobijaju trinaestu platu. Svi imaju pravo na besplatno korišćenje apartmana koji preduzeće poseduje na Zlatiboru.
– Meni je vlasnik poklonio i automobil još pre desetak godina. Kolika mi je plata? Dovoljna da mogu pristojno da živim – navodi Ištvan.
