Laboratorije i akreditacije kao recept za uspeh Kada sam čula da će na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” biti akreditovan studijski program industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa, nisam sumnjala čime bih mogla da se bavim i šta da upišem. Moj otac radi u NIS-u, pa je to bio dodatni podstrek da nastavim tradiciju.
Ovako razmišlja Zrenjaninka Danijela Markov, koja je završila drugu godinu na pomenutom smeru, a nedavno je boravila na studijskoj praksi u Uhti, u Rusiji.
Na Tehničkom fakultetu upravo se za ovaj studijski program tražilo „mesto više”, pa je već u prvom upisnom roku na ovoj visokoškolskoj ustanovi upisano tri stotine studenata.
Prošle godine, na osnovnim studijama na „Pupinu” je bilo 1.446 studenata, a ukupno 1.620.
Daje li to osnova za nadu da bi Zrenjanin u bliskoj budućnosti mogao postati grad studenata, ako ne već i univerzitetski grad (za šta se zalažu brojni javni delatnici i političke stranke)?
Pokazatelji su protivrečni, jer – kako kaže dekanka Tehničkog fakulteta, profesor dr Dragica Radosav – broj studenata se u ovoj obrazovnoj ustanovi skoro prepolovio za poslednjih deset godina. Recimo, 2006/2007. godine ovde je studiralo 2.820 studenata (po nekim podacima čak i 2.902).
Prema mišljenju Danijele Markov, jako je važno ulagati u obrazovanje, posebno akreditovanjem kvalitetnih studijski programa.
– Otvarenje savremenih laboratorija i učionica, stipendiranje najboljih studenata, kao i podrška velikih kompanija koje će ulagati u naš fakultet, neki su od činilaca koji bi mogli doprineti da Zrenjanin u pravom smislu bude grad studenata – veli Danijela Markov
Visoka tehnička škola strukovnih studija (VTŠS) u prvu godinu studija na teret budžeta u 2016/2017. godini može da upiše do 180 studenata, a dozvola za rad omogućava upis još i 140 samofinansirajućih studenata.
– Ove godine tražili smo i upis 64 studenata na specijalističke studije – ističe direktor škole dr Milorad Rančić.- Prošle godine ukupan broj upisanih studenata bio je oko 450. Očekujemo da ove školske godine bude veći, oko 500. Prošle i ove godine imali smo blago povećano interesovanje za studije na VTŠS.
Prema rečima našeg sagovornika, ono što bi moglo da poveća broj studenata u gradu jeste stvaranje imidža o Zrenjaninu kao velikom visokoškolskom centru koji je i do sada bio prepoznat kao grad inženjera i u kome godišnje diplomira nekoliko stotina mladih u različitim inženjerskim oblastima. Takođe je važno i podizanje kvaliteta i uslova studiranja na obe visokoobrazovne institucije, a neophodna je i neposrednija saradnja VTŠSS i TF „Mihajlo Pupin” u više oblasti.
– Zrenjanin jeste grad studenata, nauke, kulture i sporta – kaže dr Dragica Radosav. – Ovde je dobra klima za studente. Naš fakultet je razvio nove studijske programe koji su tržišno orijentisani, što jeste u kontekstu Strategije obrazovanja u Srbiji do 2020. godine. Između ostalog, imamo informacione tehnologije sa modulom softversko inženjerstvo, zatim inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa sa ruskim univerzitetom u Uhti, tako da školujemo kadrove i za našu zemlju i za Rusiju, ali i za svetsko tržište. Saradnja sa IT kompanijama, imamo razvijen menadžment industrijskog inženjerstva, mašinstvo, kao i tekstilni odsek za koji postoji deo opreme, a nadamo se da ćemo dobiti opremu iz IPA projekta i od drugih donatora.
Dr Dragica Radosav kaže da su svi studijski programi akreditovani, tako da za većinu diploma nema problema kod nostrifikacije, a uz diplomu izdaje se i dodatna na engleskom jeziku.
– Da bi Zrenjanin u pravom smislu postao grad studenata, treba proširiti smeštajne kapacitete u studentskom domu i poboljšati uslove, što podrzumeva otvaranje studentske menze – kaže dr Milorad Rančić.
Studentski dom „Mihajlo Predić – dr Miša” osnovan je 1963. godine, kada je bilo 204 mesta u trokrevetnim i četvorokrevetnim sobama. U sastavu je novosadskog Studentskog centra. Nekada, u vreme bivše Jugoslavije, ovde su stanovali i studenti iz drugih republika, ali i iz afričkih zemalja. Sada je najviše studenata iz naše zemlje i Republike Srpske.
– Dom sada ima 208 mesta – kaže spec. Tanja Dulović. – Godine 2007. zgrada je ozbiljnije adaptirana, tako da sada imamo i sportske terene, teretanu, biblioteku, internet.
Studenti se hrane u srednjoškolskom internatu, a postoji odluka kojom je grad deo zemljišta u dvorištu gde se nalazi Studentski dom dodelio za izgradnju menze.
– Grad je spreman da pomogne da se izgradi menza. Verujem da će se to uskoro i dogoditi – kaže Tanja Dulović.
PRIVATNI FAKULTETI KAO ZAMAJAC
Godinama je trend u Zrenjaninu da deca nakon završene srednje škole upisuju fakultete u drugim gradovima. Taj trend delimično bi se mogao promeniti i osnivanjem ogranaka privatnih fakulteta.
U junu je ozvaničena saradnja Grada sa Fakultetom za menadžment Univerziteta „Union – Nikola Tesla” . Prema rečima potpisnika sporazuma, Fakultet treba da doprinese gradu kroz ponudu studijskih programa, povećanje broja studenata i bolje izglede za zaposlenje po završetku studija.
– Apsolutno sam saglasan da Zrenjanin treba da bude univerzitetski grad. Naš cilj jeste da imamo pet hiljada studenata, da naša deca imaju mogućnost da stiču visoko obrazovanje u Zrenjaninu i da nam dolaze studenti iz drugih sredina. Mislim da uslove za to imamo, ali su nam isto tako potrebni i dodatni smeštajni kapaciteti, odnosno povećanje kapaciteta našeg studentskog doma i otvaranje još nekoliko atraktivnih katedri, pre svega poljoprivrednog i ekonomskog smera – kaže za „Zrenjanin” gradonačelnik Čedomir Janjić.
Nedavno je sličan sporazum o saradnji potpisan i sa Univerzitetom „Džon Nezbit”. Prema rečima dr Mirjane Tankosić, zadužene za odnose sa javnošću na pomenutom Univerzitetu, prvi upisni rok akademske 2016/17 godine završen je sa 10 odsto više upisanih studenata nego prošle godine. Drugi upisni rok trajao je do petka, 23. septembra, a prvu godinu brucoši mogu da studiraju besplatno, što „Džon Nezbit” omogućava već pet godina. I. I.
ELABORAT ČEKA REALIZACIJU
Izvršni odbor Skupštine opštine Zrenjanin prihvatio je 2004. godine Elaborat o banatskom univerzitetu. Predsednik je tada bio Goran Knežević.
Te godine, srednju školu u srednjem Banatu upisalo je 2.777 učenika na trogodišnjem i 5.416 po četvorogodišnjem programu u 228 odeljenja. U eleboratu se nalazi podatak da je na Višoj tehničkoj školi i TF „Mihajlo Pupin” bilo više od 3.000 studenata. Bilo je 19.720 nezaposlenih.
OSEKA AKADEMACA
Broj studenata se u Zrenjaninu tokom poslednjih deset godina smanjio. Sve manje je i učenika koji se upisuju u osnovnu i srednju školu. Zabrinjava činjenica što se na evidenciji nezaposlenih nalazi 1.050 osoba sa visokom školskom spremom i 733 sa višim i visokim obrazovanjem, što upućuje na nizak nivo tehničko-tehnološkog razvoja.
FAKULTETI BI ZADRŽALI SPORTISTE
Završetak srednje škole i polazak na fakultet za mnoge zrenjaninske sportiste znači ne samo odlazak iz rodnog grada nego i napuštanje matičnog kluba. Prelazak u novosadski ili beogradski sportski kolektiv neminovnost je za one devojke i mladiće koji u Zrenjaninu ne mogu da pronađu odgovarajući fakultet ili željeni smer. Trener rukometašica „Proletera” Dragan Lazarov kaže da je to posebno izraženo u ženskom sportu, jer iskustvo govori da se devojke češće odlučuju da se školuju za zanimanja koja nisu u ponudi ovdašnjih fakulteta ili viših škola.
– Mi se suočavamo sa odlaskom rukometašica koje su od pionirskih, kadetskih i juniorskih dana u „Proleteru”. Mnogo rada i truda svih nas uloženo je u njihov napredak, a kada stasaju i treba da postanu članice prvog tima, da daju pun doprinos ekipi, mnoge zbog studija odlaze u drugi grad. Neke prestanu da se bave rukometom, a druge nastave u tamošnjim klubovima. Moram da istaknem da je poslednjih godina situacija malo bolja, pa sada nekoliko rukometašica studira na fakultetu u Zrenjaninu i igra u „Proleteru”. Sa druge strane, imamo odlične srednje škole u koje se upisuju i devojke iz drugih mesta Vojvodine, pa su nam proteklih sezona u timu bile i rukometašice iz Pančeva, Debeljače, Mola, Kovačice… Prilike bi se poboljšale ako bi Zrenjanin dobio još fakulteta. Tada ne samo da igračice ne bi napuštale „Proleter”, nego bi mnoge bile zainteresovane da postanu naši članovi – istakao je Lazarov. B. M.
