Kada smislim šta želim da uradim, ruka ide sama i ne znam kako će to na kraju da izgleda kada se osuši. Na svili se svaka greška vidi, popravke nema – kaže Gordana, inače pedagoškinja u OŠ „Vuk Karadžić”
Svako od nas ima svoj svet. Za neke je to ovaj život, običan, kojem dodajemo svoju boju. Za druge je to svet ispunjen lepotom. To je slučaj sa Zrenjaninkom Gordanom Arva koja je 2000. godine pronašla kreativni hobi – oslikavanje svile od koje nastaju unikatne ešarpe i marame. Kaže da je, dok je kratko vreme sa suprugom Tiborom bila u Nemačkoj, prvi put je videla u časopisima tehnike oslikavanja svile.
– Nabavila sam materijal i počela. Što sam više radila, sve mi se više dopadalo. Onda sam počela dodatno da istražujem i tako je sve krenulo – objašnjava Gordana.
Nikada nije mislila da će radove prodavati, samo je želela da napravi nešto lepo za sebe. Ali, uskoro je to postao njen hobi, počela je da oslikava ešarpe i marame, dajući im svoj znak i prepoznatljivost.
– Onima koji žele da se upuste u ovaj posao, poručujem da će im trebati dosta vremena i strpljenja. Meni je podrška bila profesorka likovnog Jelena Vlajić, koja se oslikavanjem svile već bavila. Za sve ovo vreme uradila sam oko 400 marama i ešarpi – uvodi nas Gordana u svet svile i boja.
Marame i ešarpe nekada, a i danas, popularni su deo garderobe koji damama daje eleganciju i glamur. Ove, koje radi Goga baš su takve – i bojom, čija je kombinacija važna, i motivima koji su različiti, od stilizovanih, geometrijskih do cvetnih. A jesenje lišće – kao da je „upresovano”, a ne oslikano. Svemu ton daju i srebrna, i zlatna… Nose ih dame kako u Zrenjaninu (najmanje ovde), tako i u Beogradu, Novom Sadu, Engleskoj, Italiji, Holandiji, Sloveniji, Austriji, Mađarskoj… Sada su najtraženije ešarpe i marame u sivoj boji.
Gordana kaže da je oslikavanje na svili tehnika slična akvarelu, ali se boje drugačije razlivaju. Taman tako kako se na jezeru, u blizini kojeg Goga živi, razlivaju oblici i boje.
– Slikanje na svili me uči strpljenju, a za jednu ešarpu potrebno je šest do sedam sati rada, a posle sledi fiksiranje, peglanje… Sve je ručno porubljeno. Nema žurbe i uvek postoji neizvesnost. Kada smislim šta želim da uradim, ruka ide sama i ne znam kako će to na kraju da izgleda kada se osuši. Na svili se svaka greška vidi, popravke nema – kaže Gordana, inače pedagoškinja u OŠ „Vuk Karadžić” i dodaje da se rado odaziva pozivima škola koje žele da organizuju radionice.
– Jednom me je veoma obradovao poziv iz Beograda. Zvali su me roditelji da naruče ešarpu za učiteljicu koja im je četiri godine učila decu. Želeli su da njeno ime bude kao sunce, a imena dece u kvadratićima. Naime, učiteljica je rekla roditeljima da joj ništa ne kupuju kada se bude opraštala od đaka, ali takav poklon nije mogla da odbije – ispričala je Gordana.
KRAVATA ZA KREATORA
Gordana Arva uradila je nekoliko kravata od oslikane satenske svile.
Za sada ih nose sin Vigor, brat Brana, frizer Dragutin i čuveni modni kreator sa našeg podneblja Dušan de Šorđan.
