Fudbal volim oduvek. Da počnem da treniram, najviše su uticali moj tata Miodrag i brat Marko, a uzor mi je tada bio Italijan Pipo Inzagi –kaže Đorđe
Počeo je u Školi fudbala OFK Zrenjanin kod Dragiše Kostića Koleta kada je imao samo četiri i po godine, a 25. marta 2017. devetnaestogodišnji Đorđe Knežević debitovao je za prvi tim novosadske Vojvodine.
Talentovani Zrenjaninac zaigrao je na prijateljskoj utakmici protiv Krupe i naglašava da je to samo prvi korak ka ostvarenju njegovih fudbalskih snova. Dalji planovi podrazumevaju da se ustali u startnoj postavi novosadskog superligaša, da postane reprezentativac Srbije, potom i da se oproba u nekom inostranom klubu. A on bi voleo da to bude Juventus.
– Fudbal volim oduvek. Kada sam bio dečak po ceo dan sam sa drugarima trčao za loptom. Da počnem da treniram, najviše su uticali moj tata Miodrag i brat Marko, a uzor mi je tada bio Italijan Pipo Inzagi. Posle OFK Zrenjanina obreo u sam se u Proleteru, pa u Proleteru 2006 kod Amira Teljigovića i Dragana Jovića. U to vreme najveći uspeh sam postigao u Mini maksi ligi: 2007. godine na finalnom turniru sam bio najbolji strelac, a u sezoni 2010/2011. najperspektivniji igrač. Tada su me videli treneri Vojvodine i pozvali da treniram u tom klubu – priča Đorđe Knežević.
Od 2010. godine Đorđe je član Vojvodine. Na treninge su ga svakoga dana vozili roditelji. Seća se da je tokom putovanja u Novi Sad i povratka u Zrenjanin u automobilu radio domaće zadatke i učio lekcije. Kaže da nije želeo da zapostavi školu i razočara roditelje. Kada je završio osnovnu školu, upisao je sportsko odeljenje u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”. Preselio se u Novi Sad, klub mu je obezbedio smeštaj u Sportskom centru „Vujadin Boškov”.
– U Vojvodini sam prošao sve selekcije i uvek sam igrao za generaciju ispred svog godišta. Kada sam imao 12 i 13 godina bio sam član selekcije Vojvodine, a kasnije sam povremeno pozivan u reprezentaciju Srbije, za tim 1998. godište. Želim da zaigram za najbolji tim naše zemlje, bio bih ponosan da na grudima ponesem grb svoje zemlje – otkriva mladi fudbaler.
Đorđe igra na poziciji desnog beka ali se po potrebi, dobro snalazi i na mestu levog beka i štopera. Kao talentovanom i vrednom mladiću, stručnjaci mu predviđaju blistavu budućnost. A on ističe da mu je želja da uspe u fudbalu i ostvari svoje snove, kao i da u svemu što radi ima podršku porodice – majke Slađane, tate Miodraga i braće Marka i Alekse.B. MANDIĆ
Fudbal volim oduvek. Da počnem da treniram, najviše su uticali moj tata Miodrag i brat Marko, a uzor mi je tada bio Italijan Pipo Inzagi –kaže Đorđe
