Kulture nikada dosta i nikada dosta para za kulturu, a u informisanju nikada dovoljno slobode koliko bi neki želeli, a da se sačuvamo od anarhije i vulgarizma
Pred Odborom za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije su novi izazovi. Na njegovom čelu je od nedavno Zrenjaninac Mirko Krlić, narodni poslanik Srpske napredne stranke – SNS.
Izabrani ste za predsednika ovog skupštinskog Odbora nakon što je dosadašnja predsednica Maja Gojković podnela ostavku na sednici 17. oktobra. Da li je to bilo očekivano i kolika je odgovornost?
– Predsednica Skupštine Srbije ima posebnu političku težinu i svakako nije jednostavno naslediti njen posao. Mislim da mi je ukazano veliko poverenje i neće biti jednostavno voditi Odbor koji sažima kulturu i informisanje. Jer, kulture nikada dosta i nikada dosta para za kulturu, a u informisanju nikada dovoljno slobode koliko bi neki želeli, a da se sačuvamo od anarhije i vulgarizma. Danas te probleme oseća i velika Amerika, a ne mala Srbija.
Dobili ste 10, od 17 glasova a 5 je glasalo protiv. Počelo je burnom raspravom. Kako je komentarišete?
– Tu se radi o nepoznavanju osnovne parlamentarne kulture. Vođenje Odbora je stvar političkog dogovora. U prošlom sazivu je to mesto dato opoziciji, sada je napravljen sporazum da odbor vodi neko iz vladajuće koalicije. Očito su najavljeni beogradski izbori probudili strasti i od jedne rutinske sednice napravljena je predstava za medije.
Po zanimanju ste novinar. Bili ste glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin”, urednik i voditelj TV emisija političkog i opšte-društvenog sadržaja, analitički saradnik i dopisnik u više časopisa i dnevnih listova, ali i PR menadžer zrenjaninske „Jugoremedije” i direktor marketinga „Servo Mihalj turista”, kada je njegov direktor bio Goran Knežević. Koliko ste u prednosti sa ovakvim iskustvom?
– Moja saradnja sa Goranom Kneževićem, i u političkom, i u poslovnom smislu, uvek je bila od velike koristi. Radi se o čoveku sa izrazitim moralnim stavom i intelektualnim nervom od koga uvek ima šta da se nauči. Novinarsko iskustvo u pisanim i elektronskim medijima pomoglo mi je da upoznam sve probleme lepog, ali, ponekad, i mukotrpnog posla. I danas se, prevashodno, osećam kao deo te profesije. Mislim da novinari, pre svega, moraju biti profesionalno zaštićeni, kako bi uopšte bilo govora o slobodi medija.
Bili ste i predsednik Saveta za informisanje SNS u Zrenjaninu, kao i potpredsednik Gradskog odbora SNS Zrenjanin. Odlukom Vlade Republike Srbije, 2012. godine, postavljeni ste za pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Kako biste, u najkraćem, ocenili ovaj period u karijeri?
– Kosovo i Metohija su za mene deo duše koje se nikad neću odreći. Radio sam sa izuzetno vrednim, poštenim i kreativnim čovekom, kakav je ministar Vulin. Ja sam jedan od retkih političara koji je iz izvršne vlasti otišao u zakonodavnu. Obično je obrnuto, ali u tom trenutku Zrenjanin ne bi imao poslanika iz najsnažnije stranke, jer smo Goran Knežević i ja bili na prolaznim mestima na listi. Nismo mogli da dozvolimo da naš Grad ponovo nema predstavnika u tako važnoj instituciji.
Na izborima 2014. godine izabrani ste za narodnog poslanika i bili ste član Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za kulturu i informisanje, a mandat vam je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016 . Poverenje je očigledno. Šta je sada najpreče?
– Posla ima mnogo. Treba izabrati Nacionalni savet za kulturu, treba unaprediti medijsku sliku o Srbiji, treba obnoviti sve naše kulturne institucije koje su zapostavljene za vreme bivšeg režima… Naravno, ovo jesu poslovi nadležnog Ministarstva, ali odbor je tu da podrži i pomogne… Ima mnogo toga… Posebno je važna istorijska i kulturna baština… Bez kulturne vertikale nema identiteta ovog naroda a mi imamo čime da se ponosimo.
