Sve kamere na Vučića, i ne možeš da pogrešiš. Samo prati Vučića… Mislim – o čemu ćeš da izveštavaš ako ne o aktivnostima predsednika države, zar ne? Nema tu nikakve dileme. Mada – postoji valjda i neko razvrstavanje događaja po značaju i važnosti, procena javnog interesa, odgovornost prema građanima, a ne samo prema konzumentima i pristalicama…
Ali, izgleda da takva pravila uređivačke politike više ne važe. Nego – gledaoce i čitaoce gađaš katastrofičnim tonom, a Vučiću ideš pažljivo niz dlaku, i sve strpaš u isti džak, s jednom-jedinom, sasvim prostom idejom: da sve premelješ u konzumente i pristalice. Otvara tako Vučić veliku fabriku na jugu Srbije, ogromna strana investicija, 8.000 novih radnih mesta, sve kamere na Vučića, svečano presecanje vrpce, govor, aplauzi, a onda dolazi najvažnije: novinari mogu da postavljaju pitanja: – Gospodine predsedniče, kako komentarišete to što glasači Jankovića, Jeremića i Đilasa pojma nemaju ko je veliki pesnik Vladislav Petković Dis? Strastven i zagrižen kakvim ga je Bog dao, gospodin predsednik će raspaliti po opozicionim liderima svim verbalnim sredstvima, teškom artiljerijom, svađajući se s nevidljivim oponentima narednih deset minuta. Pored njega stoji i smeška se blesavo inostrani investitor, premeštajući se s noge na nogu, dok najzad ne uluči priliku da zbriše iz dometa kamere. Vučić će nastaviti da strastveno odgovara na slična novinarska pitanja bar još sat i po, i to je scenario koji se ponavlja u svakoj prilici, kad god se Vučić pojavi, bilo da otvori kakav novi put, postavi kamen temeljac, ili obznani promenu na čelu generalštaba. Red novih generala, red opozicionih lezilebovića koji ne mogu da se probude pre 12 (za razliku od Vučića koji ustaje u 4). I sve to u direktnom TV prenosu, bez skraćivanja (važno je samo da se ne poremeti šema uključenja u rijaliti, koji se nastavlja odmah posle Vučića).
Ponekad mi je baš žao našeg gospodina predsednika, bojim se da nije ni svestan koliko ga vlasnik dotične televizije eksploatiše i zloupotrebljava, gradeći svoju imperiju beslovesnog konzumerizma…
