Prema podacima Policijske uprave (PU) Zrenjanin, od početka godine u Srednjobanatskom okrugu zabeleženo je 574 požara na otvorenom prostoru, što je značajno povećanje u odnosu na isto razdoblje prošle godine. U saopštenju koje je stiglo u našu redakciju, navodi se da pripadnici Odeljenja za vanredne situacije izlaze na svaku prijavu i gase požar. PU Zrenjanin i ovom prilikom je apelovao na građane da ne pale vatru i nisko rastinje u urbanim sredinama ili na obradivim površinama i u blizini šuma.
Zašto gore njive? Široka je lepeza opravdanja za paljenja žetvenih ostataka: od navike, lakšeg pabirčenja kukuruza – do najozbiljnijeg: za kvalitetnu obradu zemljišta posle skidanja useva potrebna je skupa mehanizacija, a zbog suvog površinskog, a i dubinskog sloja, utrošak goriva je ogroman. Ove jeseni, posebno tokom oktobra kada je idealan termin za setvu pšenice i ječma, širom naše zemlje paljena je strnjika.
SPECIFIKACIJA TROŠKOVA
– Razlog broj jedan, po meni, je izuzetno suvo zemljište, čija obrada iziskuje ogromne troškove, od najmanje 25 litara dizel goriva po hektaru, a ono malo subvencija što smo dobili, odavno je potrošeno – kaže ugledni poljoprivredni proizvođač iz Mužlje Ervin Palatinuš, koji je nedavno završio ove poslove na teškom zemljištu, kakvo je u Mužljanskom ritu, na oko 80 hektara traktorima SAME, snage 150 i 180 konjskih snaga.
– Da bi pripremili zemljište za kvalitetnu setvu potrebno je imati ili iznajmiti traktor od najmanje 100 do 120 konjskih snaga, a ništa manje važne nisu ni teške tanjirače i roto drljače zahvata dva metra, sa 30-ak nazubljenih tanjirastih tela, sa kardanskom vezom za traktor. Ta mehanizacija, koju retko ko ima, podriva zemljište i unosi žetvene ostatke na dubinu od 20 do 25 santimetara. Tek posle toga na scenu stupa sejalica, takođe vezana za traktor veće snage, a veoma je poželjno, savetuju stručnjaci i sam to praktikujem, valjanje zemljišta nakon setve, takozvanim „kembridž” valjcima – objašnjava Palatinuš i dodaje da ima pozitivno mišljenje o preparatima za razgradnju biljnih ostataka, kao što su „biofor plug” i „biofor aktiv”, i da se nada njihovoj široj primeni. No, ostaje da je za njihovo puno dejstvo nužan uslov kvalitetna mehanička priprema zemljišta…
O budnosti profesionalnih i varogasaca DVD Mužlja, u situaciji kad njive gore, naš sagovornik ima samo reči hvale.
– Ti ljudi veoma dobro znaju koje su površine najugroženije, često obilaze teren, a kada ih pozovete, na licu mesta su za rekordno kratko vreme – kaže Palatinuš.
IMA I LOPOVSKIH RAZLOGA
Slično čujemo i od Stevice Štetina iz Čente i više proizvođača iz Perleza.
– Oba atara, čenćanski i perleški, velika su, a kvalitet zemljišta je dobar. Istina je da su troškovi kvalitetne obrade zemlje pred setvu pšenice i ječma ogromni, ali ne treba zaboraviti ni paljevine nekih parcela da bi se prikrila krađa na susednoj – primećuje Štetin. O čemu se tu radi?
– Najpre moram reći da je stanje u Čenti u ovom smislu dobro. Poljočuvari i vatrogasci su nam odlični! Tamo gde je bilo paljevine, to je taktika da ljudi, u noćnim satima, zapale strnište, i dok vlasnik sazna i dođe sa ili bez vatrogasaca, oni kradu kukuruz sa neke druge parcele. Znam da su neki tako ukrali više tona kukuruza u klipu. Pošto to i nisu pravi zemljoradnici, oni ga prodaju. Dakle, imamo prekršaje, kriminal i na kraju sivu ekonomiju – kaže Stevica Štetin.
Naši sagovornici primećuju da je u vreme kada paljenje žetvenih ostataka nije bilo zabranjeno, ova pojava bila manje rasprostranjena.
– Čovek bi dolazio na njivu, zapalio ostatke u više navrata, na manjoj površini, sačekao da izgori, po potrebi gasio zaostali žar i išao dalje… Koliko znam, u SAD ova pojava se ne goni tako strogo kao kod nas. Ima ona i svoje dobre strane – zaključuje Štetin.
PROSTRAN: Krivično delo!
Objavljeno je i mišljenje agrarnog analitičara Milana Prostrana:
– Jedino rešenje bilo bi da se paljenje žetvenih ostataka, što se sada smatra za prekršaj, sa maksimalnom kaznom od 50.000 dinara, prekvalifikuje u krivično delo i, naravno, oštrije goni i kažnjava. Šteta je ogromna i dugoročna. Vatra uništava mikroorganizme koji pomažu usvajanje mineralnih hraniva, a koji su prirodno prisutni u zemljištu. Ušteda paljenjem žetvenih ostataka umesto skupih agrotehničkih postupaka je mala, a šteta dugoročna, zato je ogromna – opominje Prostran.
NEDIMOVIĆ: Imamo protivigru!
Republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović u poslednjih nekoliko nedelja više puta se oglasio na ovu temu, nagovestvši primenu najsavremenije tehnike otkrivanja požara na njivama:
– Problem je tokom izrazito suvog oktobra zaista eskalirao! Ministarstvo za čiji rad odgovaram, u saradnji sa novosadskim Institutom „Biosens” i Evropskom svemirskom agencijom, razvilo je elektronsku platformu kojom će moći da otkriva požare na poljoprivrednom zemljištu širom zemlje. Ne možemo u svakom pojedinačnom slučaju da identifikujemo počinioca, ali možemo da ga na neki način povežemo sa parcelom i, vremenom, identifikujemo. Kada sistem bude zaokružen, na displeju se upali „crveno svetlo” i poljočuvari će moći odmah da izađu na lice mesta i uhvate počinioce – rekao je za RTS ministar Nedimović.
Ministar je ovom prilikom izjavio i da će ove godine nadležni samo obaveštavati o tome da se zna ko je palio parcele (bar sa velikom verovatnoćom), a da će naredne godine, kada sistem bude potpuno zaokružen – „ići dalje”!
