Rođen u Zrenjaninu, 1975 godine, kao vrlo mlad „odredio” je sebi pravac u kome će ići. Dok su jedni hteli da budu piloti, drugi da imaju svoje trafike, Mirko Čolak je čvrsto odlučio da crta strip, s obzirom na to da je on u tadašnjoj Jugoslaviji imao statusni simbol.
– Počelo je prilično rano, sa prvim ilustracijama u nekim lokalnim novinama (imena se više i ne sećam), a ono pravo bavljenje stripom počinje 2006. godine, kada sam dobio poziv od tada najveće izdavačke kuće „Glenat@” iz Francuske. Od tog momenta, sve kreće uzlaznom putanjom i ja ulazim u profesionalne vode. Do 2010. radim za francuskog izdavača, a onda – priličan šok za kompletnu publiku u regionu, „Marvel”, pa kasnije „DC Comics”, a ostalo je već istorija. Uz saradnju sa nekoliko poznatih glumaca u Holivudu i crtanju reklama, plakata… Spremam i nešto što će ostaviti dubok trag u istoriji domaćeg stripa, pa možda i kinematografije jer se radi o stripu koji će pratiti film. O tome, naravno, još ne smem da pričam, ali eto, ekskluzivno za vas taj podatak. Nekada su stripovi bili omiljeno štivo mladih – kakva je situacija u vezi sa stripom u eri digitalnih komunikacija kada je i knjiga izgubila dobar deo čitalaca, posebno mladih…
– Mi važimo za jako talenovanu naciju i ljudi preko znaju tu činjenicu, pa slično kao i u fudbalu, dolaze, traže nove igrače, autore. Mi smo jako dobro pozicionirani u svetu stripa, gde je strip uz film ogroman biznis. Strip, dolaskom digitalne generacije, jeste izgubio na značaju ali, isto tako, doneo je i neke novine i neku novu publiku. Crtanje (a to je slučaj sa mnom) samog stripa se danas, bar u 60 odsto, radi digitalno, dok oni malo stariji i dalje rade klasično. Papir + olovka!
Bilo je i priznanja?
– Da. Na primer, bio sam nominovan za najprestižniju nagradu u Americi, Harvey award. Za mene je to značajno priznanje za sve ove godine rada – jeste da je sve počelo iz ljubavi, ali sada je to moj život, moja profesija… Letos si za decu održao radionicu u Parku kod Kulturnog centra … Šta si želeo da pokažeš deci?
– Da, drugu godinu za redom učestvujem u strip radionici koju organizuje Nikoleta Vidaković Dojkić. Cilj je deci približiti strip, naraciju, maštu, a udaljiti ih od telefona i igrica kao i lošeg uticaja „pevaljki” na našu omladinu, generalno! Vidite, onaj ko prati, crta strip je beskompromisno vezan i za film, pa samim tim i muziku, a po nekim nepisanim pravilima to vodi do kvalitetne muzike, pa i pravog usmeravanja deteta. Nema tajne, kič je okolo i treba ga saseći. M. Bečejac
