Zrenjanin je poznat po stvaraocima koji su njegovu slavu i ime proneli širom sveta. Činili su to kroz slikarstvo, muziku, modu, arhitekturu… Mnogi su karijeru izgradili u sferi devete umetnosti.Retrospektivnom izložbom „The First… and the Last?” („Prvi… i poslednji”) Mirko Čolak (1975), međunarodno priznati strip umetnik i ilustrator, nedavno se predstavio domaćoj publici. Posetioci Kulturnog centra imali su priliku da se bliže upoznaju sa njegovim ozbiljnim opusom. Postavka je obuhvatala naslovnice i edicije kojima je dao prepoznatljiv, lični pečat.
– Svesno sam izostavio starije radove, jer oni danas pripadaju jednom drugom vremenu i kontekstu. Umesto toga, Zrenjanincima sam izložio dela nastala u poslednje tri godine. Centralno mesto zauzima „Spawn” univerzum. Reč je o jednoj od najuticajnijih modernih strip franšiza. Tu su se našle i naslovnice za DC svet („Supermen”, „Betmen”, „Zeleni fenjer” – Green Lantern), kao i četiri table iz novog, za sada super-tajnog, projekta.
Sve u svemu, publika u mom gradu imala je priliku da vidi i određene strane koje još uvek nisu prikazane ni američkoj javnosti. Smatrao sam da je to najmanje što mogu da uradim – da sugrađanima pokažem radove u njihovom najaktuelnijem trenutku – ističe Čolak. Kako je sve počelo?
– Prilično rano, sa prvim ilustracijama u nekim lokalnim novinama (imena se više i ne sećam). Pravo bavljenje stripom datira iz 2006. godine. Dobio sam poziv od tada najveće izdavačke kuće „Glenat”. Od tog momenta sve kreće uzlaznom putanjom i ulazim u profesionalne vode. Do 2010. radim za Francuze, a onda sledi priličan šok za mene i kompletnu publiku u regionu. Prvo sam crtao za „Marvel”, kasnije za „DC Comics”, ostalo je istorija. Od koga ste „krali” zanat?
– Kao okoreli žderač stripova imao sam svoje favorite. To su bili „Moebius”, „Manara”, „Herman”, jednom rečju evropska klasika. Kasnije su se pojavili i drugi autori. Od domaćih imena voleo sam Zorana Janjetova, Branislava Baneta Kerca, Marinka Lebovića, Dejana Nenadova. Svako na svoj način uticao je na moj rad. Sve što znam, mogu pre svega, njima da zahvalim. Šta Vas trenutno preokupira?
– Kao što sam napomenuo, projekat na kojem sam angažovan još uvek je obavijen velom tajne. Ipak, mogu da otkrijem da se bavi meni posebno bliskim temama – Severnim zemljama, varvarima i mitom. Paralelno, nastavljam rad na brojnim naslovnicama za različite izdavače. Slobodno mogu da kažem da u tom procesu zaista uživam.
Imam jednu prilično ambicioznu ideju koju nameravam da realizujem ove godine. Biće to moje autorsko delo i planiram da ga ponudim američkom tržištu. Šta Vam je donela saradnja sa najvećim izdavačima?
– Osim velikog ličnog zadovoljstva, jednom rečju, sve. Tu zaista nema mnogo šta da se doda. Radeći ono što najviše volim imam priliku da putujem. Usput srećem i zanimljive osobe iz drugih umetničkih svetova, uključujući i poneka poznata lica iz filmske industrije. Sve to mi donosi dragocena iskustva i stalno me podseća koliko je važno ostati radoznao i otvoren. Iskreno, ne znam gde bih bio bez ovog posla. Ne bih ga menjao ni za šta. Kako gledate na strip, ali i stvaralaštvo u Zrenjaninu?
– Deveta umetnost u Srbiji ima duboke i snažne korene. Dovoljno je samo pogledati koliko naših autora danas radi u inostranstvu pa zaključiti koliko smo ozbiljno prisutni na svetskoj mapi. Naši stvaraoci uživaju veliki ugled. Nema ničeg lepšeg nego kada si daleko od kuće, u tuđoj zemlji, i slušaš pohvale na račun ljudi sa kojima deliš isti jezik i senzibilitet. Zrenjanin je, kao i uvek, deo te priče, pouzdan učesnik globalne strip scene. Moram priznati da sam na to posebno ponosan.
Iskoristio bih priliku da se zahvalim ljudima iz Kulturnog centra. Neću pominjati imena, jer svima mnogo dugujem. Strip je nekada bio omiljeno štivo mladih. Gde je danas?
– Strip i kultura uopšte dugo su bili skrajnuti. To je, nažalost, direktna posledica načina života i okolnosti koje su obeležile devedesete godine prošlog veka. Pre tih događaja, scena je bila snažna i vitalna, tržište živo, prisutno i vidljivo, sa jasnim kontinuitetom i publikom.
Raspadom tog sistema sve se svelo na tvrdo jezgro fanova i autora koji su, uprkos okolnostima, nastavili da drže strip živim. Upravo zahvaljujući njima, ta nit nije prekinuta, već je opstala. Kasnije je ponovo pronašla put ka inostranstvu. Hvala Bogu, strip i danas pronalazi svoju stazu – sporije i tiše nego nekada, ali istrajno i sa jasnim razlogom da traje. Tu smo, ima nas.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: GORAN MIHAJLOV i ORIGINALNI RADOVI MIRKA ČOLAKA
