Poslednjih februarskih dana, u voćnjaku koji se smestio par stotina metara izvan Lazareva, a u pravcu Zlatice, zatekli smo porodicu Šarović iz ovog mesta. Upravo su završili zimsku rezidbu oko 600 stabala šljive.
– Posla uvek imamo. Nakon radova valja „osloboditi” prostor oko stabala. Odsečeno granje odlazi u mašinu za usitnjavanje i taj materijal koristimo tokom godine kao sredstvo za zagrevanje stambenih i drugih površina – započinje razgovor za naš list Mladen Šarović.
Ovaj mladi poljoprivrednik opredelio se da ostane na selu i nastavi širenje porodičnog gazdinstva. Uz šljivik ima i deset hektara lešnika. U poslu mu pomažu supruga Vlatka i majka Milka. Najviše sluša savete oca Dragana Šarovića. Godinama je bio radnik i poslovođa na imanju PP „Zlatica”. Stečeno iskustvo u poljoprivredi nagnalo ga je da započne ovaj posao pre više od dve decenije. Veli da nisu imali zemlje „ni za saksiju”, a danas obrađuju oko 120 hektara u svom vlasništvu i zakupu.
– „Zlatica” je bila lider ustaroj Jugoslaviji. Sve što sam tamo naučio nesebično prenosim na sina koji vredno radi – kaže Dragan Šarović (65).
SVAKODNEVNI RAD
Uz voćnjake oformili su i farmu ovaca i zagazili u ozbiljnu proizvodnju. Mladen naglašava da je u celom postupku dobijao i značajne državne podsticaje.
– Voćarstvo je dugoročna investicija, baš kao i stočarstvo, ali je isplativo na duže staze. Uvideli smo da od suvog ratarenja i proizvodnje pšenice, kukuruza ili suncokreta poslednjih godina nema puno vajde. Zato smo se okrenuli novim izazovima. Za jutro pod šljivom valjalo je uložiti desetak hiljada evra. Navršilo je deceniju i tek sada očekujemo zaradu. Slična situacija je i sa lešnikom. Star je šest godina, a rezultati stižu tek nakon osme ili dužeg vremenskog perioda – dodaje Mladen Šarović.
Iz razgovora saznajemo da ova familija vredno radi cele godine. Najviše angažovanja traži farma. Nije za zapostavljanje ni praćenje celokupnog procesa proizvodnje u voćarstvu. Po mnogo čemu je zahtevnije, a neophodno je i određeno stručno znanje. Ovoj temi govorio je dr Zoran Keserović, vodeći stručnjak u ovoj oblasti iz Novog Sada.
– Raduje me što je na području srednjeg Banata poslednjih godina zasađeno na stotine hektara novih voćnjaka. Konkretno, savetima sam pomogao i u podizanju šljivika pododice Šarović. Primenjuju sve preporuke od rezidbe, hemijske zaštite, navodnjavanja. Zato rezultati ne izostaju. Potrebno je možda površine zaštiti od gradonosnih oblaka i drugih nepogoda – smatra
Keserović.
ORAH VREDI GAJITI
Na putu od Zrenjanina prema Mihajlovu, zabeležili smo sličnu priču. Reč je o površini od 3,6 hektara na kojoj je pre šest godina zasađeno 1.050 stabala oraha. U velikom poslu oko rezidbe zatekli smo osam veštih radnika. Ceo posao pratio je vlasnik Ognjen Rackov.
– U biznis sam ušao na nagovor supruge i bez prethodnog iskustva. Pratio sam stručnu literaturu i internet. Uložio sam oko 15 hiljada evra po hektaru. Ništa od ovog ne bi bilo bez značajnih državnih podsticaja. Kupio sam kvalitetan rasad, opremu za navodnjavanje i ograde – priča ovaj ugledni zrenjaninski poljoprivrednik.
Obrađuje oko 130 hektara zemlje od kojih je ostatak u vlasništvu, a drugo u zakupu.
– Dugo sam u ovom poslu i postalo je jasno da moram nešto izmeniti u proizvodnji. Računica sa pšenicom, kukuruzom ili suncokretom poslednjih godina je neizvesna uz niske i depresivne cene. Situaciji su doprinele i klimatske promene. Kada se podvuče crta u poslednje tri godine je to „debeo” minus – priča Rackov dok demonstrira svoje umeće.
– Orah prosečno živi oko 40 godina. Računa se i na njegovu izdašnost. Nakon dve ili tri decenije jedno stablo u proseku bi trebalo da donese oko deset kilograma. Prošla godina je bila solidna i imao sam prvi ozbiljniji rod. Ipak, prave rezultate i zaradu očekujem tek za par godina. Nisam se pokajao, naprotiv. Ovo je osetljiva, ali popravilu isplativa proizvodnja na duži rok – dodaje Ognjen Rackov.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
ZA ORAH – HILJADARKA
Rackov napominje da nije problem plasirati orahe na tržište. Naprotiv, lane je po ceni od hiljadu dinara za kilogram jezgro prodavao lokalnim trgovcima u Zrenjaninu. Već sada ima indentičnu ponudu iako je do roda ostalo još sedam ili osam meseci.
