Zrenjanincima najviše nedostaju savremena i objedinjena digitalna promocija kulturnih dešavanja, kao i snažnija podrška kulturno-istorijskom nasleđu, pokazuju rezultati istraživanja za Strateški dokument razvoja kulture 2026–2030. Istraživanje je započeto u novembru 2024. anketiranjem građana i zaposlenih u ustanovama kulture. Terenski rad trajao je do aprila 2025. uz angažovanje stručnjaka Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Beograd. Prema rečima sociologa Marijane Milankov i arheologa Bogdane Opačić, ispitano je 229 građana i 103 zaposlena. U fokus grupama i intervjuima učestvovalo je 145 predstavnika različitih sektora (od ustanova kulture, udruženja i horova, preko medija, arhitekata i predstavnika turizma, do organizacija osoba sa invaliditetom, IKT sektora i obrazovnih institucija).
PONUDA NEDOVOLjNO VIDLJIVA
Kako navode, čak 38,9 odsto ispitanika istaklo je potrebu za češćim objavama na društvenimmrežama, a 34,9 odsto za jedinstvenim portalom i kalendarom kulturnih dešavanja. Kao prioritetna kulturno-turistička dobra izdvojeni su objekti iz 19. veka – Narodni muzej, Biblioteka, Pozorište, Velikobečkerečka štedionica, Gradska uprava, kuća Županskog, Srpska zadružna banka, Pinova vila, Srednja tehnička škola, Gimnazija i Centar za socijalni rad – kao i muzička tradicija i multikulturalnost. Stručnjaci navode da zaposleni u kulturi ocenjuju ponudu kao kvalitetnu, ali nedovoljno vidljivu i posećenu. Dodaju da su potrebni jača promocija, inovativni programi, međuinstitucionalna saradnja, povezivanje kulture sa obrazovanjem i turizmom, kao i decentralizacija programa van gradskog jezgra. Istaknuta je i potreba za stručnim usavršavanjem – 81,5 odsto ispitanika smatra dodatne obuke neophodnim, posebno u menadžmentu, projektnom radu, digitalizaciji i marketingu.
– Strategija predviđa jasnije kriterijume finansiranja, namenske konkursne linije, unapređenje infrastrukture, revitalizaciju nasleđa, razvoj publike, decentralizaciju programa i sistematsku evaluaciju rada ustanova – kažu naše sagovornice.
DRUGAČIJI KONCEPT
Na osnovu ovih nalaza i preporuka izrađen je Nacrt akcionog plana lokalnog plana razvoja kulture Grada Zrenjanina kroz 109 konkretnih aktivnosti. One će se realizovati u naredne četiri godine. Predviđa se povećanje budžetskih izdvajanja za kulturu sa 7,1 odsto (2024) na 10 odsto (2030), rast broja posetilaca sa 223.208 na 278.416 i proširenje kulturnih prostora sa 25 na 42. U gradskom jezgru poseban akcenat stavljen je na revitalizaciju i restauraciju kulturnog nasleđa. Među predviđenim intervencijama su obnove značajnih objekata kao što su Srpska zadružna banka, Pinova vila, Sokolski dom, nekadašnja Pijaristička crkva i Reformatorska crkva, uz adaptacije za savremene kulturne potrebe i infrastrukturna rešenja kao što je uvođenje grejanja.
Pored toga, planirano je postavljanje paviljona u parkovima i na obali Begeja, kao i otvaranje Otvorene galerije, čime se očekuje decentralizacija programa unutar grada i organizovanje sadržaja na otvorenom, što će značajno povećati posećenost. U prigradskim naseljima naglašen je razvoj lokalnih kulturnih centara i očuvanje nasleđa. U Ečki će se od ove godine kontinuirano sprovoditi tehnička dokumentacija i snimanje crkava, održavanje programa posvećenih istoriji Kaštela i likovnih radionica. Od 2027. kreće opremanje paviljona Savremene galerije i otvaranje suvenirnice u izložbenom prostoru. U planu je proglašenje Srpske pravoslavne crkve Svetog Nikole za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Belo Blato će biti mesto radionica naivnog slikarstva, interkulturnog festivala i „Kreativnog karavana”, koji povezuje seoske i gradske škole. U Aradcu, Kleku i Perlezu predviđene su tematske manifestacije – festival gajenja maka, kratki amaterski film o sportu i festival ekološkog filma.
I. ISAKOV
UREĐENJE DOMOVA KULTURE
Akcioni plan, takođe, predviđa razvoj infrastrukture u selima. Biće izrađena projektno-tehnička dokumentacija za domove kulture u Belom Blatu, Elemiru, Perlezu i Botošu, obezbeđene montažne bine u Orlovatu, izmeštene zbirke Narodnog muzeja na otvoren u Perlezu. Osnivaju se kulturno-turistički centar u Belom Blatu i fondacija za očuvanje Starog mlina u Perlezu. Dodatni termini javnog prevoza omogućiće meštanima veću dostupnost svih programa.
