OBIČAJI VEZANI ZA BADNjI DAN I BOŽIĆ U SRPSKOJ TRADICIJI I KULTURI
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici približavaju se obeležavanju najradosnijeg hrišćanskog praznika, rođenju Isusa Hrista – Božića. Na Badnji dan u crkvama i mesnim zajednicama tradicionalno će se paliti badnjaci, deliti kuvano vino i slatkiši za korinđaše (koledare). Na Bagljašu, u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg lomiće se česnica sa dukatom. Na sam dan Božića u hramovima će se služiti svečane, praznične liturgije.
O proslavi praznika prema drevnom crkvenom kanonu za naš list govorio je jerej Veselin Vlaški, starešina hrama Sabora svetog arhangela Mihaila – Ruska crkva.
SLAVA BOGU NA VISINI, A NA ZEMLjI MIR
– I ove godine, kao i prethodnih, proslavljamo rođenje Bogomladenca Hrista – Božić, odlazimo u crkvu i slušamo o Njegovom dolasku na svet. Možda nam se ponekad učini da je sve to neka lepa priča. Te noći, kad se ovo rođenje dogodilo, u Vitlejemu su počele da se dešavaju vrlo neobične stvari koje su očevici zapamtili i dugo o tome pripovedali. Tom detetu, iz velike daljine, sa Istoka, baš u to vreme pristižu mudraci, vođeni zvezdom, i klanjaju Mu se. Niko im nije javio da se neko čudno rođenje dogodilo. Zato se mi, pred svaki Božić sećamo tog spasonosnog događaja. Naš Spasitelj, dugo očekivani Mesija, postao je pravi čovek, kao i mi, ali mnogo jači od svih vidljivih i nevidljivih sila, od cele prirode, koji će kroz svoj zemaljski život dokazati i pokazati da je Bogočovek i da je večan. Božić nas pobuđuje da još bolje upoznamo kako je odrastao, šta je činio i šta nas je naučio. Sada Ga pozdravimo našom ljudskom dobrodošlicom i anđeoskom pesmom pri Njegovom rođenju u pećini „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja” – poruka je jereja Veselina Vlaškog, uz najradosniji pozdrav Mir božiji Hristos se rodi – Vaistinu se rodi.
Od Hristovog rođenja prošlo je više od dvadeset vekova. Svet se promenio, a sa njim i ljudska priroda. Savremeni čovek žuri da se ostvari na raznim poljima: intelektualnom, profesionalnom, finansijskom, emotivnom… U toj žurbi sve manje vremena ostaje za ono najvažnije – porodicu – kojoj je upravo predbožićno vreme posvećeno.
SAČUVAJMO PORODIČNI MIR I LjUBAV
Prema rečima Milenke Ružić, veroučiteljice, porodicu treba negovati i raditi na njenom očuvanju i uzrastanju.
– Usred sveopšteg spoljašnjeg nemira treba biti mudar i sačuvati porodični mir. Ona nije nešto što se podrazumeva i funkcioniše sama od sebe. Treba joj težiti i dragovoljno se žrtvovati. Kao što se i sam Hristos dobrovoljno žrtvovao za nas i naše spasenje i pokazao nam put kojim treba ići. U tom duhu treba vaspitavati mlade ljude, buduće supružnike i roditelje. O tome se govori i radi sa učenicima na časovima verske nastave gde tema porodice zauzima centralno mesto. O njenom značaju uči se od najranijih uzrasta jer je važno za pravilno formiranje ličnosti deteta. Hrišćanski odnos prema životu, njegov smisao i vrednosti direktno utiču i na kvalitet porodičnog života – kaže Milenka Ružić i dodaje da ako Hristov ulazak u ovaj svet ne znači i Njegov ulazak u naše domove i srca, džaba nam sva dekoracija i običaji.
Zato Božić ne može biti samo još jedan praznik zbog kojeg spremamo svečanu trpezu i jedni drugima darujemo poklone. Ako tog dana u našim srcima ne zatreperi iskra radosti i nade da ćemo se spasti, ako tu radost ne podelimo u zagrljaju svojih najbližih, ako u žrtvi zbog njih i za njih ne osetimo radost već teret i muku, onda to nije Božić.
SEĆAJMO SE NAŠIH LEPIH OBIČAJA
Božić se u narodu smatra najvećim praznikom u godini za koji je vezano i najviše obrednih radnji i verovanja, bilo da se odvijaju u krugu porodice ili su, pak, zajednički za širu zajednicu.
Prema rečima mr Rajke Grubić, etnološkinje u Narodnom muzeju, glavni običajni elementi prvog dana Božića su: donošenje vode, obredno umivanje ukućana, mešenje česnice, polaženje stoke, odlazak na jutrenje u crkvu, dolaženje polaženika i obredni božićni ručak. Zajednički seoski običaj prvog dana Božića je i jahanje konja, poznato kao čestitanje, praćenje ili vijanje Božića. Za drugi i treći dan praznika vezano je znatno manje običajne prakse, i to uglavnom nošenje kolača kumu i udatoj kćeri i čišćenje kuće.
– Jedan od običaja koji je bio poznat samo na području Banata je „čišćenja štala”. Odvijao se trećeg dana Božića, kada su grupe mladića sa lopatama, vilama i metlama obilazile selo kako bi počistile štale. Čistači štala naročito su rado odlazili u kuće gde je bilo devojaka za udaju. Momci bi, peške, na konjima ili vozeći se saonicama, uz pratnju gajdaša, harmonikaša ili zvonjavu klepetuša, izazivali veliku buku u selu. Nakon obavljenog posla, najčešće su se sakupljali u kući nekog od učesnika. Često su se maskirali, obično se oblačeći u žensko odelo, gde bi jedan od učesnika predstavljao „babu”. Tako obučeni, veseleći se i zbijajući šale, nastavljali bi obilaženje sela. Ovaj obilazak već iscrpljenih momaka završavao se kasno uveče, a time su se završavali i najznačajniji obredi božićnih praznika – ispričala je mr Rajka Grubić, podsetivši na lepe običaje koje smo zaboravili. Miroslava Malbaški
