Novac koji smo dobili iskoristićemo za kupovinu jedne samohodne prskalice sa rezervoarom od 3.200 litara i dve sejalice za grašak i boraniju – kaže Spasojević
Zemljoradnička zadruga „Veljko Lukić Kurjak” iz Lukićeva jedna je od ukupno 59 koje su dobile bespovratna sredstva iz Programa podrške vlade Srbije sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja. Za tu zadrugu opredeljeno je 15 miliona dinara.
Dok su u prethodnom periodu zadruge u drugim mestima smanjivale poslovanje ili su zatvarane, ona u Lukićevu je polako, ali sigurno napredovala. O uspesima ovog kolektiva govori i saradnja sa gigantom prehrambene industrije „Frikomom”, ali i izuzteno moderna mehanizacija i oprema koju poseduje Zadruga. Direktor Čedomir Spasojević ističe da će podsticajna sredstva pomoći da se pospeši proizvodnja i olakša rad.
– Novac koji smo dobili iskoristićemo za kupovinu jedne samohodne prskalice sa rezervoarom od 3.200 litara i dve sejalice za grašak i boraniju. Vrednost opreme je 17 miliona dinara. Nove mašine trebalo bi da nam stignu do februara – objasnio je Spasojević.
Zadruga u Lukićevu se uglavnom bavi proizvodnjom povrća za industrijsku preradu. Od 540 hektara koje ima, 480 je pod povrćem. Uglavnom proizvode grašak, kukuruz šećerac i boraniju. Osim sa „Frikomom”, Zadruga sarađuje sa „Frilom” (Sutjeska) i „Aretolom” (Novi Sad). Direktor Spasojević naglašava da sve što proizvedu prodaju ovim firmama koje prerađuju povrće.
– Ove godine imali smo slabiji prinos graška zbog previše padavina u aprilu i maju, ali su prinosi ostalih kultura malo iznad proseka. Grašak je bio u potpunosti pod vodom, pa smo od ukupno 270 hektara uspeli da spasemo grašak na svega 40 hektara. Zasnivanjem posredne proizvodnje na ovim parcelama uspeli smo da 70 odsto površina izvučemo iz vode i na njima zasadimo šećerac i boraniju. Ubrali smo 12 tona tog povrća što je malo iznad godišnjeg proseka – kaže Čedomir Spasojević.
On je istakao da je plan za narednu godinu da se mašine koje pokreću sistem za navodnjavanje polja modifikuju, jer sada troše naftu i na ivici su rentabilnosti.
– Kada su sve četiri mašine za navodnjavanje u pogonu troše dnevno 1.500 litara nafte. Nameravamo da opremu za navodnjavanje preradimo da ih pokreću elektromotori. Ta ideja nije nova, postoji još od 1991. godine. Glavni problem da se ove mašine prebace na agregate jeste kako dovesti struju do mesta gde se one nalaze. Trenutno smo u pregovorima da rešimo taj problem.
Takođe, u toku je izrada projekta za novu crpnu stanicu čija izgradnja bi trebalo da košta oko 50 miliona dinara. Konkurisali smo i za sredstva Razvojnog fonda za kupovinu novih pumpi i dobili smo pet miliona dinara od Pokrajinskog sekretarijata. Našli smo i dobavljača za pumpe, a u narednom periodu će početi izrada projekta, idejnog rešenja kao i postupak dobijanja potrebnih dozvola. Nadamo se da će taj posao biti realizovan do kraja 2020. godine – zaključio je naš sagovornik. Ž. MIŠIĆ
