Građani koji osećaju teskobu usled pandemije, izolacije, karantina, sveukupne korona krize, mogu da se obrate za pomoć mreži koju čini više od 400 psihoterapeuta iz Srbije. Zrenjaninka Marina Josić Đurin, psihoterapeut pod supervizijom, kaže da je ova usluga dostupna i sugrađanima u našem gradu, te da, pored nje, iz Zrenjanina još tri koleginice nude podršku: psihoterapeut Svetlana Savu i psihoterapeuti pod supervizijom Tatjana Ludoški i Jelena Danić.
Otkud ova ideja?
– Otkako je pandemija proglašena u Srbiji, Savez društava psihoterapeuta Srbije pokrenuo je inicijativu „Podrška psihoterapeuta”, program besplatne psihološke pomoći građanima tokom vanredne situacije.
Da li Zrenjaninci zovu na brojeve telefona?
– Razgovor sa Zrenjanincima je do sada spadao u „lakši” u poređenju sa ljudima iz gradova gde ima više obolelih i umrlih od korona virusa, a građani Zrenjanina se najčešće javljaju usled problema sa spavanjem. Često su se žalili na kratak i isprekidan san, a razlog zašto ne mogu da zaspu jeste preterana briga i razmišljanje o negativnim scenarijima. Preporuka ovim ljudima jeste da vesti ograniče na sat vremena u toku dana i da ih najkasnije gledaju do ranog poslepodneva.
Koji su najčešći strahovi i da li traže pomoć?
– Mnogi su uplašeni za svoje roditelje ili starije rođake. Mlađi se plaše da ne prenesu virus na ostale ukućane, a stariji sugrađani se osećaju usamljeno, nedostaju im deca, unuci, porodična okupljanja. Mnoge su uznemirivale vesti, nedoslednost u pružanju informacija i često menjanje stavova po pitanju pandemije. Takođe, određeni broj ljudi je reagovao uznemireno na sms poruku koju je dobio od mobilnog operatera, a nekoliko sugrađana je bilo uznemireno zbog mogućnosti odlaska na sajam i odvajanja od male dece.
Da li imate neke preporuke za sugrađane, kako lakše da prebrode ovu krizu?
– Preporuka je da ne gladaju u večernjim satima filmove katastrofe, apokalipse, statistiku smrtnosti, da izbegavaju crne hronike. Nekima tokom terapije preporučimo i tehnike opuštanja. Sugrađanima pomaže da se osećaju korisno, a preporuka je i da obnove kontakte i da se čuju sa onima koje nisu dugo zvali. Zanimljivo je da oni koji su od ranije anksiozni veoma dobro prihvataju celu situaciju. Pretpostavka je da su navikli da žive sa strahom i uznemirenošću, pa ih ova situacija ne remeti mnogo. Znaju šta treba da rade da bi se osećali bolje. Nekima pomaže što vide da se i ostatak društva oseća kao oni.
Da li ovu situaciju povezuju sa nekim prethodnim kriznim vremenima?
– Određen broj građana je, prisećajući se početka devedesetih kada je bila nestašica svega, reagovao uznemireno, te su iz tog razloga u ovoj situaciji preterano kupovali i pravili zalihe.
Kako obično završavate razgovore sa ljudima koji vas pozivaju?
– Svima koji pozovu najviše je potrebna podrška i saznanje da je sve što osećaju u ovom trenutku i kako god da se nose, potpuno normalna reakcija na ovakvu situaciju. Nije sramota tražiti pomoć, ovaj projekat je dokaz da smo u ovome zajedno i da smo kao stručnjaci na raspolaganju svima kojima je pomoć potrebna.
KAKO DO POMOĆI I PODRŠKE?
Građani mogu da se obrate za pomoć na tri načina: pozivom na broj telefona 19833, opcija 2, putem sajta savezpsihoterapeuta.org ili rezervacijom termina u dva klika na aplikaciji podrskapsihoterapeuta.com. Ovom projektu se, tokom marta priključila organizacija terapeuta Asocijacija edukativnih praksi, besplatan broj telefona je ustupilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
