Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Kao jedna od logičnih i očekivanih reakcija potrošača/kupaca u uslovima aktuelne COVID-19 krize jeste odustajanje ili odlaganje kupovine luksuznih i trajnih potrošnih dobara. Novi automobili spadaju upravo u tu grupu proizvoda, tako da se celokupna automobilska industrija, kao i delatnosti povezane sa njom, suočavaju sa velikom krizom izazvanom padom tražnje. Globalna kriza koja je pogodila automobilsku industriju oseti se i u Zrenjaninu, budući da u gradu posluje poznata nemačka kompanija „Drekslmajer“, čija je pretežna delatnost proizvodnja električne i elektronske opreme za motorna vozila i među čijim glavnim klijentima (kupcima) se nalaze giganti poput BMW-a, FIAT-a… Prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u 2018. godini prosečan broj zaposlenih u ovom preduzeću je bio 6.251, što ga čini jednim od najvećih poslodavaca u Zrenjaninu i širem regionu.
Zrenjanince, a posebno zaposlene u „Drekslmajeru“ prilično je zabrinula činjenica da je menadžment ovog preduzeća odlučio da se odrekne pomoći koju je Vlada Republike Srbije namenila poslodavcima sa ciljem smanjivanja negativnih efekata pandemije korona virusa (paket poreskih olakšica i isplata tri puta po pola minimalne zarade za svakog zaposlenog u slučaju velikih preduzeća).
Odričući se polovine minimalne zarade za svakog zaposlenog (oko 15.000 dinara) u periodu od tri meseca (koliko je predviđeno da traje ovaj oblik državne podrške) propustili su da od države bespovratno dobiju više od dva miliona evra (ukoliko se pođe od podatka o broju zaposlenih iz APR-a). Ovaj postupak deluje potpuno nelogično, kao i objašnjenje koje je ovim povodom stiglo iz fabrike, imajući u vidu da je osnovna ciljna funkcija preduzeća u tržišnoj privredi maksimiziranje profita. U tom smislu bilo bi korisno da javnost dobije precizne podatke o tome koliko hiljada evra po svakom novom radnom mestu, odnosno koliko miliona evra ukupno je svojevremeno ovaj investitor primio iz državnog budžeta. Zbog čega je tada državna pomoć bila prihvatljiva, a sada nije? Izgleda da se odgovor nalazi u uslovima za korišćenje pomoći. Naime, prihvatanje državne pomoći iz „korona paketa mera“ podrazumeva da poslodavac ne sme da smanji broj zaposlenih u narednom periodu (do kraja oktobra 2020. godine) za više od 10% u odnosu na stanje od 15. marta. Stiče se utisak da je menadžment izračunao da je profitabilnije odreći se državne pomoći i tako zadržati slobodu da se u toku ovog leta i jeseni, po potrebi, broj radnika smanji i za više od 600 radnika (10% od ukupnog broja).
U prilog ovoj pretpostavci govore i podaci o troškovima zarada koji se mogu pronaći na sajtu APR-a u bilansu uspeha „Drekslmajera“ za 2018. godinu. Na osnovu toga može se izračunati da troškovi jednog zaposlenog za ovo preduzeće iznose u proseku oko 665 evra mesečno: neto zarada oko 415 evra plus pripadajući porezi i doprinosi oko 250 evra. Ukoliko se pođe od ovih okvirnih prosečnih iznosa, lako se može zaključiti da bi smanjivanje broja angažovanih radnika za 1.000 „Drekslmajeru“ moglo doneti uštede po osnovu troškova rada od oko 600.000 evra na mesečnom nivou. Kada se stvari ovako sagledaju, zabrinutost radnika, ali i ostalih učesnika u privrednom životu Grada, mogla bi da bude više nego opravdana.
