Znate li šta su smucane višnje? U mom detinjstvu to je bio stručni termin iz oblasti piljarstva. Za razliku od višanja sa peteljkama, koje su se na tezgama prodavale na kilo-dva kao „stono voće“ (da ih izneseš pred goste kao dezert, tu su peteljke bile „ukras“, dokaz svežine i da je svaka rukom ubrana) – smucane višnje su se prodavale „na veliko“ (10-15 kg), bez peteljki (jer su ih stresali sa grana), za dalju preradu u domaćinstvu. Višnje smo najviše „cepali“ (vadili im koštice) i slagali u velike tegle, sa šećerom, da bismo tokom zime od njih pravili sos, salatu, lenju pitu i ukiselo štrudle. Cepanje višanja bio je pipav, dugotrajan i zamoran posao – sezonski. Zato sam ga se i setila: sad mu je sezona na izmaku…
Zajedno sa višnjama, na početku ovoga leta stiglo nam je i najveće razočaranje, i to, možda će se pokazati, razočaranje na višegodišnjem nivou: razvejana je nada zdravstvenih štabova, vlasti, privrede i najširih narodnih masa da će novi korona virus imati sezonski karakter. Tokom vanrednog stanja govorila sam sebi samoutešno: „Ovo je sezonski, samo do višanja, jer tada počinje leto“… Ali, drugi virusi iz porodice korona podležu sezonskom šablonu, a ovaj – ne. Suprotno potajnim očekivanjima, leto mu ne smeta, na protiv: u obnovljenom naletu tokom juna i jula kao da je pokazao još veću snagu i jed. Toliko veću da se, tu i tamo, čuju sumnje da sad imamo posla sa nekim novim sojem. Agresivnijim.
Na respiratorima 200 ljudi, grade se nove bolnice jer postojeći kapaciteti nisu dovoljni, umiru mladi ljudi. A sećate se kako je Ceca, onomad, lako prošla: pet dana – i ništa, spremna za novu žurku.
Međutim, južnjački neizdrž, žurke, ko-mi-šta-može zabave i terevenke su nam i došle glave. Bonus-plus: partijske konvencije i partijski trijumfi. I tako, višnje prođoše, a virusi se umnožiše. Prvi pik, drugi pik, treći pik – prvo strah, onda bes, sad već znaci rezignacije, niko ne zna kako će se ovo završiti…
