Epidemiološka situacija u Pokrajini je tokom prošle nedelje prešla u nepovoljnu, ali je, u ovom trenutku, stabilizovana – ocenjeno je u najnovijem saopštenju Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Kako je upozoreno, osim u Novom Sadu, izrazito nepovoljna situacija je i u Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, Kikindi, Pančevu, Rumi, Bačkoj Palanci, Subotici, Vršcu, Somboru i Zrenjaninu, a od pre nekoliko dana i u Temerinu.
Usled novog talasa širenja korona virusa, Specijalna bolnica za plućne bolesti „Dr Vasa Savić” u Zrenjaninu je pretvorena u kovid bolnicu, odlukom Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti, na sednici održanoj 15. jula. Odluku je potpisala kopredsedavajuća Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije.
Kako je organizovan rad u novonastaloj situaciji i kakvo je trenutno stanje razgovaramo sa direktorkom Plućne bolnice „Dr Vasa Savić” prim. mr med. sc. dr Svetlanom Jovanović.
Kako ste, gotovo preko noći, uspeli da stvorite kovid bolnicu u vašoj zdravstvenoj ustanovi i šta to znači za zaposlene?
– Specijalna bolnica za plućne bolesti „Dr Vasa Savić” je još u martu bila u razmatranju za kovid bolnicu, te smo tada imali „generalnu probu” zbog tadašnje epidemiološke situacije i zaista, bukvalno preko noći smo zgradu koja nema odgovarajućih arhitektonskih mogućnosti, pregradili i osposobili za prijem bolesnika sa kovid 19.
Ovo je prilika i da se zahvalim gospodinu Halasu koji je tada promptno reagovao i u najtežem momentu (kada su mnogi radnici iz građevinske i drvne struke iz straha otkazali usluge i pomoć), za jednu noć je pregradio ustanovu i doveo je u adekvatno stanje.
U tom momentu zaposleni su celu situaciju shvatili vrlo ozbiljno i odgovorno, što su pokazali svojim ogromnim angažovanjem i zbog čega sam na njih veoma ponosna. Naravno da je bilo osećaja straha, neizvesnosti, ali sve se prevazišlo i shvatilo kao veliki izazov. U prvom momentu epidemije zaposleni su radili na više punktova u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”, kao i u matičnoj ustanovi, bez mogućnosti odmaranja. Taman kada smo pomislili da će letnje vreme doneti opušteniji period, zadesio nas je novi talas, tj. drugi pik, ali je doneo mnogo ozbiljniju patologiju i oboljevanje mnogo više bolesnika i to mlađih, sa težim kliničkim slikama.
Odlukom Vlade, od 15. jula smo kovid bolnica sa 77 postelja za lečenje bolesnika sa srednje teškim i teškim upalama pluća kovid pozitivnih ali i kovid negativnih bolesnika.
Kakva je klinička slika?
– Na žalost, epidemiološka slika poslednjih dana je takva da su nam kapaciteti skoro uvek popunjeni. Praktično, koliko ljudi u poboljšanju i stabilnom opštem stanju otpustimo na kućno lečenje, ili, na žalost, moramo da ih uputimo u Klinički centar Vojvodine ili Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici zbog teškog pogoršanja kliničke slike bolesti, toliko primimo novih slučajeva.
Ipak, moram da primetim, da se u ova dva-tri dana klinička slika menja na bolje i nadam se da će ovaj trend da se nastavi… Dakle, svakodnevno je u bolnici oko 70 bolesnika, sa različitom kliničkom slikom.
Da li je bilo preminulih? Koje su pridružene bolesti bile najopasanije za najteži ishod?
– Kao i u svakoj zdravstvenoj ustanovi stacionarnog tipa, i u vreme kada nije epidemija, dešavaju se smrtni ishodi. Bilo je slučajeva naglog pogoršanja kliničke slike, pa i smrtnih ishoda. Poslednje tri nedelje je preminulo 9 bolesnika, od kojih osam kovid pozitivnih i jedna bolesnica kovid negativna.
Ogromno iskustvo zaposlenih naše ustanove, koja se isključivo bavi plućnom patologijom, pa i mene lično, koja sam veći deo radnog veka provela u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, radeći u oblasti interventne pulmologije, nije bilo dovoljno, jer smo se u ovom slučaju našli oči u oči sa veoma ozbiljnim i nepredvidljivim protivnikom, koji je pokazivao oružije za koje niko od nas nije znao da postoji. Ne samo mi iz naše bolnice, nego nijedan lekar i naučni radnik iz ove oblasti u celom svetu .
Što se tiče kliničkog profila preminulih, mogu da kažem da je većina imala i komorbiditete (pridružena oboljenja, prim. aut.) koji su dodatno urušavali imunološki sistem bolesnika. Uglavnom su to bolesnici sa težim srčanim bolestima, dijabetom, cerebrovaskularnim insultom, gojazni, starije živote dobi. Bolje reći, njihov imoniloški sistem je bio ozbiljno kompromitovan i pre pojave kovida. No o ovome je, u svakom slučaju, prerano da se govori i izvlače zaključci. Zaista, iznenađenja su bila i brza pogoršanja kod osoba mlađe životne dobi koje su pre razboljevanja bile u dobroj fizičkoj i zdravstvenoj kondiciji.
Od pacijenata koji su preživeli korana virus, a lečeni su u Plućnoj bolnici, čujemo samo reči pohvale za brigu i negu. Koliko zdravstvenih radnika je angažovano na lečenju i kakvi su uslovi rada?
– Pred svetskom naukom je veliki posao i još mnogo nepoznanica mora biti rešeno da bi se mogao izvesti naučno opravdan zaključak i dati odgovor na vaše pitanje. U svakom slučaju već sada mogu da kažem da osobe zaražene kovidom, koje su bile u boljem fizičkom stanju, pre svega one koje nisu bile gojazne (govorim o slučajevima bez dokazanih komorbiditeta), prolazile su sa boljom kliničkom slikom. Međutim, kao što sam istakla, rano je za izvlačenje zaključaka, jer se još ne zna da li će biti posledica i kod izlečenih od ove opake bolesti, kako na respiratornim organima, pre svega, na plućima, u vidu „ožiljaka”, kao i na drugim unutrašnjim organima i u kolikoj meri će te promene uticati na komfor života, ljudi koji su relativno lako prošli kroz ovu bolest, a pogotovo onih sa težom kliničkom slikom i obostranim zapaljenjem pluća.
U ime svih zaposlenih u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti „Dr Vasa Savić”, jedno veliko HVALA svim onima koji su uputili reči pohvale za brigu i negu, kako kažete.
Mislim da je svima jasno, nakon ovih nekoliko meseci, u kakvim uslovima i pod kojim okolnostima zaposleni u jednom kovid centru rade. Naravno, ne žalimo se i nikada nećemo. Međutim, svi treba da znaju da su okolnosti pod kojima se radi vanredne i još niko sa sigurnošću ne može da kaže dokle će trajati. Do kada će sestre i doktori morati da budu u skafanderima, sa dva para rukavica i maski, kao i sa zaštitnim vizirom, na temperaturi od često preko trideset i pet, bez mogućnosti za upotrebu klimatizacije, toaleta, pa često i mogućnosti da se popije čaša vode, jer bi svaki komfor umnogome iskomplikovao posebna pravila oblačenja i skidanja zaštitne opreme. Da ne govorim koliko su svakodnevnom psihičkom pritisku izloženi ljudi zbog same pomisli da rade u uslovima mogućnosti kontaminacije i zaražavanja, kako zbog sopstvenog zdravlja, tako i onih najmilijih kod kuće. Uprkos svemu tome, mislim da se svi dobro nosimo sa izazovima i za sada celokupan rad dobro funkcioniše.
Šta je najteže, koji su nepremostivi izazovi i kolika je radost kada pobedite bolest?
– Da bi čitaoci mogli da shvate kako izazove, tako i radost nakon uspešnog oporavka, morate pre svega da shvatite problematiku samih bolesti respiratornog trakta. O čemu se radi? Dakle, u situaciji kada neko oboli od nekih od navedenih bolesti, a posebno kod kovida 19, u slučaju srednje teških i teških stanja, pacijenti se susreću sa do sada nepoznatim simptomima – „glad za vazduhom”! Mislim da je ovo nešto najteže što može čoveka da zatekne u bilo kojoj situaciji. Mozak funkcioniše, nema bolova, dišete, a nemate vazduha i imate utisak da se gušite. I ne samo utisak nego se stvarno gušite, jer postoji realan nedostatak kiseonika, saturacija (procenat zasićenja arterijske krvi kiseonikom) ne iz dana u dan, nego bukvalno u satima ili minutama pada na kritičan nivo…
I ovo su trenuci kada, zajedno sa bolesnicima, proživljavamo sve njihove muke, to su izazovi, koji se moraju prevazići, ma koliko bili iscrpljeni, traumatizovani i uplašeni. U ovim trenucima, posebno kada se pacijentu mora saopštiti odluka da mora da ide prvo na neinvazivnu ventilaciju ali i na respirator. Mi smo im jedini izvor podrške i utehe, nema rodbine, prijatelja, mi smo im sve. Ali i oni nama. Odvojeni od svakodnevnog života, posvećeni 100 odsto poslu i pacijentima, kod osoblja bolnice se razvije vremenom neverovatna veza sa pacijentom. Svakoga znamo i po imenu ili nadimku, sve znamo o njima i njihovim bližnjim, oni nam postaju centar sveta. Onda možete samo da zamislite, koja je sreća kada se neko od njih oporavi, kada počne samostalno da diše, da mu temperatura spadne… Velika je to radost za sve. Kako za same bolesnike, tako i za ljude koji su 24 sata sa bolesnikom.
PORUKA GRAĐANIMA
– Građani moraju da znaju da smo svi mi, zdravstveni radnici, posebno oni iz kovid centara, iscrpljeni, traumatizovani i uplašeni, jer je to normalno i razumljivo, ali isto tako moraju da budu sigurni da ćemo sve ovo izdržati. Borićemo se kao i do sada za svoje pacijente danonoćno, bez obzira na okolnosti i njihovo stanje. Ali, poštovani građani, molim vas, potrudi te se da ne otežavate ovu i ovako tešku situaciju, kako sebi, tako i nama. Nemojte nikada da zaboravite da smo i dalje okruženi virusom, pa i ako se učini da se situacija popravlja, to nikako ne znači da treba da se preko mere izlazi i okuplja sa ljudima, ako to nije neophodno – istakla je dr Svetlana Jovanović.
TRENUTNO 35 BOLESNIKA U KOVID BOLNICI
Na pitanje koliko ima bolesnika u kovid bolnici i kakav je trend zaražavanja, direktorka Svetlana Jovanović napominje da nakon tri nedelje veoma turbulentnog perioda, kada su praktično radili punim kapacitetom, sada uočavaju blagi pad.
– U ovom momentu u bolnici imamo 65 bolesnika, 36 kovid pozitivnih, od koji 10 zahteva kiseoničku potporu i 29 kovid negativnih, od kojih je 4 na kiseoniku. Sve su bolesnici sa srednje teškim i teškim upalama pluća. Veliki broj onih sa blažom kliničkom slikom je pušten na kućno lečenje, bolje rečeno na praćenje stanja u kućnim uslovima, uz poštovanje svih mera samoizolacije i zabrane kontakata sa drugim osobama. U ustanovi je od 11. jula bilo hospitalizovano ukupno 125 bolesnika. U ovoj veoma kompleksnoj situaciji, ipak imamo i ohrabrujućih vesti, s obzirom da smo od početka rada kovid bolnice otpustili na kućno lečenje, u poboljšanom i izlečenom stanju, 55 bolesnika, te ih uskoro očekujemo i na kontrolama – rekla je dr Jovanović.
