U PRIVREDNOM SUDU ODRŽANO DRUGO ROČIŠTE U POSTUPKU PROTIV „PREKONA”

Inspektor ne može svojim čulom mirisa da potvrdi smrad

To što se na osnovu propisa ne mogu utvrditi granične vrednosti za akrolein i amonijak, koji prema literaturi izazivaju smrad, ne znači da njihovih emisija u „Prekonu” nema. Takođe, neprijatni mirisi potiču iz ovog pogona u Šećeranskoj ulici, a ne od nekih drugih izvora. Ovo su između ostalog saopštile inspektorka zaštite životne sredine i komunalna milicajka tokom svedočenja na drugom ročištu suđenja firmi „Prekon” u zrenjaninskom Privrednom sudu, 2. oktobra. Ono što je takođe obznanjeno, jeste da je u Privrednom sudu pokrenut novi postupak protiv ove firme.

SVE SE SVODI NA IZJAVU IZ FIRME
Inspektorka zaštite životne sredine Gradske uprave Dragana Adamović najpre je objasnila da se baš u „Prekonu” mere tri materije – vodonik-sulfid, akrolein i amonijak zato što je tako određeno Planom merenja. Njega donosi ovlašćena organizacija, kao što je Institut, koji je ocenio da „Prekon” emituje tri pomenuta gasa (Institut vatrogas d.o.o. Novi Sad u julu je obavljao merenja u „Prekonu”, prim.nov). Literatura navodi da od ovih materija potiču neprijatni mirisi, dodala je Adamović.
Inspektorka je potom objasnila da se ne mogu odrediti granične vrednosti akroleina i amonijaka u „Prekonovoj” proizvodnji, jer je u ovom pogonu izmeren manji maseni protok pomenutih gasova od onog koji propisuje Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija. To je ipak moguće za vodonik-sulfid, čije koncentracije, prema izveštajima o merenjima, nisu prelazile granične vrednosti, navela je inspektorka Adamović.
Na to je braniteljka okrivljenih Štefanija Pacek kazala da se smatra da u „Prekonu” nema emisije akroleina i amonijaka zbog toga što je njihov maseni protok u ovom postrojenju manji od propisanog.
Međutim, inspektorka Dragana Adamović je to negirala, rekavši da to ne znači da ih nema, nego samo da nisu definisane granične vrednosti za niži maseni protok tih materija.
Na pitanja sudije i tužioca, ekološka inspektorka potom je govorila o postupanju inspekcije po prijavama građana na smrad iz „Prekona”. Nekada se izlazi na teren, a nekada se građani upućuju da se jave direktoru „Prekona”, kako bi saznali da li se desila neka havarija ili slično. Nije bilo razloga da se građani obraćaju direktorima drugih firmi, jer su se njihove žalbe isključivo ticale „Prekona”, kazala je inspektorka.
Dragana Adamović takođe je navela da, kao inspektorka zaštite životne sredine na terenu, ne može olfaktornometrijskom metodom (svojim čulima) da utvrđuje da li ima neprijatnog mirisa ili ne. A kada inspekcija životne sredine izađe na lice mesta, u proizvodni pogon „Prekona” u Šećeranskoj ulici, nadzor se svodi na Zakon o zaštiti vazduha, objasnila je Dragana Adamović.
– Utvrđujemo u kojem kapacitetu pogon radi, koju delatnost obavlja, da li su bila redovna propisana merenja, da li je u funkciji uređaj za prečišćavanje vazduha i da li se za njega koristi dezinfikaciono sredstvo – kazala je ona, dodavši da se sadržaj zapisnika o kontroli sastavlja na osnovu izjave direkora „Prekona”. Sudija je na to konstatovala da se takav nadzor mogao obavljati i u centru grada, gde je sedište firme.
– Dakle, vaša saznanja se svode na izjavu direktora – pitao je tužilac, a inspektorka je potvrdno odgovorila.

POSTUPANjE KOMUNALNE MILICIJE
Komunalna milicija dobija predstavke u vezi sa neprijatnim mirisima „Prekona” poslednjih četiri-pet godina, procenila je u toku svog svedočenja pripadnica ove službe Branislava Janovski. Prema njenim rečima, po pritužbama građana komunalna milicija izveštava direktora „Prekona” Slavka Popovića, zatim piše službene beleške inspekciji za zaštitu životne sredine i odlazi na teren – u deo grada odakle stiže žalba i ispred pogona „Prekona”. Komunalni milicajci tada su konstatovali da je reč o identičnom mirisu, izjavila je komunalna milicajka. Prema njenom svedočenju, nije se dešavalo da, po prijavi, ne utvrde smrad na obe lokacije – u konkretnom delu grada i ispred „Prekona”.
Direktora Popovića komunalni milicajci obavestili bi o prijavama, a on je onda govorio da će proveriti šta se dešava. Bilo je dana kada je smrad posle tih poziva odmah prestajao, ali se dešavalo i da se nastavi, svedočila je Janovski.
Žalbi na neprijatne mirise iz drugih izvora gotovo da i nije bilo, navela je pripadnica komunalne milicije – stizale su jedno vreme iz Lukićeva zbog „Almeksa” i povremeno zbog privatnih kuća.
Advokatica okrivljenih je prigovorila iskazu Branislave Janovski zbog toga što je, kako je rekla, komunalna milicajka iznela lično mišljenje, a ne činjenično stanje.
– Da li je svedok kao komunalni milicajac prošla obuku i dobila akreditaciju za ocenjivanje svojstava gasova – pitala je braniteljka rukovodilaca „Prekona”.
– Ne, beležila sam šta sam osetila kao građanka, kao i ostali milicajci – odgovorila je Janovski.
Okončanjem ovog sudskog postupka, neće se završiti suđenja za zrenjaninskog prerađivača životinjskih konfiskata. Naime, u zrenjaninskom Privrednom sudu pokrenut je novi postupak protiv „Prekona”, zbog povrede člana 55 Zakona o zaštiti vazduha – da nisu umanjili neprijatne mirise uprkos tome što su zagađujuće materije bile ispod graničnih vrednosti.

  • NAKON DVA NALOGA, PRIVREMENA ZABRANA
    Inspekcija životne sredine dva puta je, u poslednjih pet godina, naložila „Prekonu” da zbog pritužbi smanji emisiju neprijatnih mirisa, navela je Dragana Adamović. – Na osnovu člana 55 Zakona o zaštiti vazduha 2019. i 2020. godine nalagala sam „Prekonu” da preduzmu mere za redukciju mirisa, iako izmerene koncetracije gasova nisu prelazile granične vrednosti po propisima. Potom je ove godine doneta privremena zabrana korišćenja uređaja za prečišćavanje vazduha zbog sumnje da nije efikasan – kazala je inspektorka Adamović. Inspekcija je bila u kontroli „Prekona” posle izricanja privremene zabrane 14. avgusta, a ova firma je obavestila inspektore da su radili do 17. avgusta oko 14 časova.

Milana Maričić