Nisam gledao TV toga dana iako je bio uključen, bio sam zauzet nekim drugim poslom i u trenutku sam čuo glas koji mi je bio spas. Okrenuo sam se da bih video lice, ali je osoba koja je govorila bila u skafanderu. I pored toga bio sam siguran da je to taj glas.
Ovako govori naš sugrađanin Jaroslav Stevanov, diplomirani menadžer turizma i vodič, zaposlen u Turističkoj organizaciji Zrenjanin. On je imao teški oblik kovida 19 sa upalom oba plućna krila. Borio se danima da pobedi opaku bolest. Lečili su ga u crvenoj kovid zoni požrtvovani lekari, medicinske sestre i tehničari zrenjaninske Opšte bolnice „Đorđe Joanović”, kao i brojne druge osobe koje su koračale „ivicom života”.
GLAS KOJI HRABRI
– Kada sam čuo onaj dragi glas koji me je hrabrio kada sam bio u teškom stanju u Bolnici, gledao svakodnevno kako neki bolesnici gube bitku, radovao se kada su neki odlazili kući na dalje lečenje ili kao pobednici, proletale su mi slike onih časova borbe, patnje i neizvesnosti, ali i bolova koji su bili nesnosni… Onaj glas spasa bila je naša sestra Slađana koju smo svi zavoleli, iako joj nikada nismo videli lice. Bila je u skafanderu, ali uvek raspoložena, hrabreći nas da nastavimo borbu.
Slađana Stanić jedna je od medicinskih sestara o kojoj pričaju sugrađani koji su preležali kovid u Bolnici u Zrenjaninu kao o dobroj vili koja ih je lečila i glasom. Ona je medicinska sestra u Polivalentnoj patronaži koja je u kovid zoni, organizovanoj za vreme pandemije u prostoru Pedijatrije, dobrovoljno angažovana nakon što je, zajedno sa suprugom, preležala kovid.
– Pomislio sam kako bi bilo lepo kada bi sestra Slađana, zajedno sa svojim drugaricama, promenila ambijent u kojem je bila danima i provozala se brodićem Begejom – priča Jaroslav. – Pronašao sam broj telefona, pozvao je i brzo smo se o svemu dogovorili. Turističku vožnju brodom organizovali smo 17. juna na našem lepom Begeju. To je tek delić zahvalnosti plemenitim medicinskim radnicima za svu pomoć koju su nam pružili za vreme pandemije kovid 19.
Slađana je, kako kaže, uživala, prisećajući se teških dana provedenih u kovid zoni.
– Svi smo morali da pomažemo. Bez razmišljanja sam se javila, za to smo školovani, tome smo posvetili život – priča nam sestra Slađa. – Bilo je teško i puno radosti kada neko ozdravi. A ova vožnja brodićem je melem za dušu, telo, oči… Prekrasno, nakon svega što se dešavalo. Kao da je ovo novi život, bez korone, brige i strepnje. Uživali smo i sve vreme se smejali. Ovo je, zaista, plemenit gest.
ZA DOBIJENE BITKE
Prema rečima direktora Turističke organizacije Zrenjanin Zorana Ljubotine, lekari i medicinske sestre su podneli najveći teret tokom pandemije i ni na koji način ne možemo da im se odužimo, njihova žrtva je najveća.
– Ali, možemo našim herojima bar malo da ulepšamo ove post kovid dane, da pokažemo koliko cenimo to što su činili i što i dalje čine – naglašava Ljubotina.
Na brodiću su bili i naši lekari, bračni par Zdravko i Svjetlana Ždrale.
– Zahvalan sam Turističkoj organizaciji Zrenjanin na organizaciji ovog neobičnog putovanja – kaže dr Zdravko Ždrale, direktor Dom zdravlja „Dr Boško Vrebalov”.
– Armija ljudi je od prvog dana u borbi sa kovidom, to su heroji našeg vremena koji su dali ogroman doprinos u savladavanju ove teške bolesti koja nas je zadesila iznenada i o kojoj gotovo ništa nismo znali. Nažalost, mnogi od njih su izgubili život, neke bitke nisu dobijene, ali je mnogo toga urađeno za dobrobit stanovništva i svih nas. Nastavili smo da se borimo i vakcinacijom.
Voja Cvejić, neumorni istraživač kulturne baštine grada i promoter njegovih brendova i ovog puta je ispričao ponešto zanimljivo u vezi sa prošlošću Zrenjanina koja je, kako kaže, toliko bogata da turizam može da cveta…
