Balansiranje obaveza i briga o troje male dece bili su svakodnevica sugrađanke Slađane Č. Iznenada, zbog problema sa bubrezima, našla se u bolničkom ležaju. Šta je uzrok tegoba nisu znali da joj kažu. Upućena je na analize krvi, preglede, skrininge, uz sumnju da ima karcinom. Nakon višednevne neizvesnosti dijagnostikovana joj je autoimuna bolest štitne žlezde, Hašimoto tireoditis. Tada je imala 42 godine. Kako kaže, štitnu žlezdu je pre toga kontrolisala kao tinejdžerka. Funkcija joj je bila očuvana. U međuvremenu je iznela tri trudnoće, ali ni u tom periodu bolest nije otkrivena.
– Stalno sam bila umorna i iscrpljena. Išla sam do granice izdržljivosti, te nedostatak energije nisam doživljavala kao znak da treba da se javim lekaru. Za mene je to bila posledica ispunjenja svakodnevnih obaveza. Kada sam krenula sa terapijom primetila sam razliku – objašnjava naša sagovornica.
Zbog bioloških razlika Hašimotova bolest se češće javlja kod žena. Istraživanja pokazuju da pet odsto mladih žena ima nepravilnu funkciju štitaste žlezde. Učestalost raste sa godinama. Kod oko 20 odsto starijih žena beleži se blagi oblik bolesti, pokazuju istraživanja.
TELO NAPADA ORGAN
Simptomi bolesti mogu se tumačiti kao posledica savremenog načina života – umor, pad koncentracije, spor metabolizam… Zbog neprepoznavanja promena slučajevi hospitalizacije nisu retki, ukazuje endokrinološkinja dr Tatjana Lazić Čilerdžić iz Opšte bolnice „Đorđe Joanović”. Kako objašnjava, nelečeni poremećaji rada ovog organa vitalno ugrožavaju pacijenta. Bubrezi počinju da gube funkciju, dolazi do promene rada jetre, metabolizam usporava, a holesterol raste.
– U pitanju je jedna od najvažnijih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Poremećaj njene funkcije ima posledice od psihičkih poremećaja, kao što je depresija i slabljenje kognitivnih sposobnosti, do poremećaja srčanog rada i gastrointestivnih tegoba – kaže naša sagovornica.
Dr Lazić Čilerdžić podseća da je Hašimotova bolest autoimuno oboljenje. To znači da imunološki sistem ne prepoznaje štitnu žlezdu i napada je. Radi se o hroničnom zapaljenskom procesu koji usporava njen rad. Bolest se najčešće javlja kod žena, između 30. i 50. godine. Ipak, sve je veći broj slučajeva kod mlađe populacije, primećuje endokrinološkinja.
– Simptomi na koje treba obratiti pažnju su umor, pospanost, zaboravnost, povećana telesna masa, opstipacije, otok lica… S obzirom na to da štitna žlezda utiče na smanjenu funkciju svih organa, sporije radi digestivni trakt, kao i srce. Problem je to što pacijenti često tegobe pripisuju nečemu drugom: „Umorna sam jer sam radila to i to”, „Ugojila sam se jer sam više jela” itd. – ističe doktorka.
Kako objašnjava, bolest se najčešće nasleđuje. Pored genetskih faktora, jedan od njenih pokretača može biti i stres.
SVE ČEŠĆA PROVERA KOD TRUDNICA
Hormone koje naš organizam ne može da stvori unose se lekovima. Uz redovnu primenu terapije, bolesti štitne žlezde ne odražavaju se na plodnost kod žena. Međutim, nepravilan rad može uticati na nemogućnost ostvarivanja trudnoće, razvoj fetusa, kao i spontane pobačaje.
– Veliki broj ginekologa danas prati rad ovog organa. Često nam upućuju pacijentkinje na pregled ili sami započnu terapiju – kaže dr Lazić Čilerdžić. Prema rečima ginekološkinje dr Stele Popi Kostić, kontrola hormona štitne žlezde kod trudnica nije obavezna. Ipak, zbog porasta učestalosti ove bolesti sve češće je nezaobilazna. Pravilan rad majčine štitne žlezde ključan je za normalan razvoj bebinog mozga, nervnog sistema, kao i intelekta.
– Do dvanaeste nedelje trudnoće plod u potpunosti zavisi od majčinskog transfera hormona štitne žlezde. Nelečena smanjena funkcija ovog organa povećava rizike u trudnoći za prevremeni porođaj, malu telesnu težinu, smrt ploda… – upozorava dr Popi Kostić.
Dr Tatjana Lazić Čilerdžić objašnjava da se Hašimoto tireoditis leči vrlo jednostavno – hormoni štitne žlezde zamenjuju se lekovima. Troškove nabavke pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje uz participaciju od 50 dinara. Lek se može kupiti i bez recepta. U tom slučaju cena kutije od 50 tableta, kreće se od oko 100 do 150 dinara – Sve je više dijagnostikvanih pacijenata. Primetna je njihova želja da ozbiljno pristupe lečenju. Terapija se uvodi postepeno uz praćenje hormonskog statusa. Pije se doživotno, a uz njenu primenu bolest ne utiče na kvalitet života – zaključuje dr Lazić Čilerdžić.
J. ŠORMAZ FOTO: JOVAN NJEGOVIĆ DRNDAK
INTERNET SAVETI
Određeni broj profila na društvenim mrežama fokusiran je na promociju programa ishrane prilagođene poremećaju rada štitne žlezde. Neretko je obećava prirodno izlečenje. Dr Tatjana Lazić Čilerdžić ističe da treba raditi na zdravim navikama, ali da one nekada nisu dovoljne.
– Nemoguće je zdravom ishranom regulisati rad štitne žlezde, jer ona ne može da utiče na genetski i faktor stresa. U lečenju se velika pažnja pridaje suplementaciji. Iz tog razloga uz terapiju se uvodi selen, jer ima značajan uticaj na sintezu hormona, zatim vitamin D, a često i jod – objašnjava naša sagovornica.
PUNO PACIJENATA, MALO STRUČNJAKA
Ka Opštoj bolnici „Đorđe Joanović” u Zrenjaninu gravitiraju pacijenti iz svih pet opština srednjeg Banata, ali i iz Kikinde i Vršca. Preglede trenutno vrše tri endokrinologa. U Domu zdravlja „Boško Vrebalov” u Zrenjaninu zaposlen je jedan endokrinolog, koji vodi Savetovalište za dijabetes. U Opštini Žitište štitnu žlezdu kontroliše specijalista nuklearne medicine. Novi Bečej, Srpska Crnja i Sečanj u domovima zdravlja nemaju angažovanog endokrinologa.
