Podrška Zemljoradničkoj zadruzi (ZZ) „Agro Klek” stiže od gradskih čelnika i od ministra za brigu o selu, ali sve više deluje da će se obistiniti najave rukovodstva ZZ da će uskoro biti ugrožen opstanak jednog od najuspešnijih agrarnih kolektiva u Vojvodini. Agencija za restituciju je donela rešenje o oduzimanju dela oranica na kojima proizvode hranu za stoku, a o preostalim površinama još se odlučuje. Ukupno, reč je o gotovo 400 hektara, navode u „Agro Kleku”, što je trećina zemlje koju obrađuju.
MINISTARSTVO ODBILO ŽALBU
Radnici „Agro Kleka” privremeno su obustavili proteste zbog restitucije, nakon sastanka sa predsednikom Skupštine grada Čedomirom Janjićem i njegovim saradnicima, 6. jula. Međutim, nije postignut konačan dogovor, upozorava direktor ove zadruge Radovan Bokić.
– Tema sastanka je bila informisanje o već poznatim problemima zadruge. Oni su se pravili da ne znaju, a bili su na vreme obavešteni – od gradonačelnika, predsednika skupštine do svih prisutnih na sastanku. Dogovoreno je da privremeno stanemo sa protestima, a da oni učine sve što mogu da se iznađe drugo zemljište za nas. Mada to su mogli i ranije da urade, ali nisu – navodi Bokić.
Agencija za restituciju je navela za naš list da su doneli rešenje kojim je deo zemljišta „Agro Kleka” vraćen podnosiocima zahteva. Reč je o oko 250 hektara, prema rečima Radovana Bokića. Kako dalje tvrde u Agenciji, Zadruga je protiv toga izjavila žalbu koju je Ministarstvo finansija, kao drugostepeni organ odbilo. Potom su pokrenuli i upravni spor, ali je tužba odbijena kao neosnovana. Za preostalih gotovo 150 hektara, predmeti su još u fazi odlučivanja pred Agencijom, a deo je dostavljen i Ministarstvu finansija, jer je podneta žalba.
Naime, prema Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, propisano je da se mogu vraćati i nepokretne i pokretne stvari u zadružnoj svojini, osim onih stečenih uz naknadu. U Agenciji navode da ZZ „Agro Klek” u toku postupka nije dostavila dokaze da je njihova parcela stečena teretnim pravnim poslom (kupovinom, zamenom i slično, prim nov). Bokić tvrdi da to nije tačno, te da je ZZ u tri navrata do sada dokazivala način sticanja zemljišta.
– Najpre, 2000. godine, pri razgraničenju državne i društvene zemlje, bili smo obavezni da iskažemo strukturu zemljišta kojim raspolažemo. Sve smo uradili po zakonu, za šta postoji dokumentacija. Sledeći korak u dokazivanju je bila komasacija, pri čemu smo potvrdili da smo pravnim poslom stekli to zemljište. I treći put, 2016. godine, kada smo se uknjižili kao vlasnici ZZ „Agro Klek” – jer na osnovu čega bi nas katastar uknjižio – objašnjava Bokić.
ZAŠTO PARCELE „AGRO KLEKA”
Kako se određuje koje zemljište će biti namenjeno
za restituciju i na osnovu čega su u ovom slučaju odabrane baš parcele Zadruge „Agro Klek”? U Agenciji objašnjavaju da, kada je reč o zemljištu u javnoj svojini u području gde je sprovedena komasacija, primenjuje se posebna Uredba Vlade Srbije, na osnovu koje se vraćaju parcele po propisanom redosledu sa spiska Uprave za poljoprivredno zemljište. Pored toga, Agencija vraća i zemljište u zadružnoj svojini koje nije stečeno teretnim pravnim poslom. U tom slučaju veštaci geodetske struke predlažu parcele za restituciju, što Agencija ispituje i donosi rešenje o vraćanju.
– Deo parcela koje su u zadružnoj svojini ZZ „Agro Klek” veštaci su predložili za nadelu i u pitanju je katastarska opština Zrenjanin III – navodi Jasna Selaković, direktorka novosadske područne jedinice Agencije za restituciju.
Sa druge strane, Radovan Bokić sumnja da su na delu drugi razlozi za odabir baš parcela farme, koje se nalaze u blizini buduće obilaznice i novog mosta na Begeju. Ističe da to zemljište sada vredi duplo više, nego pre pola godine.
– Tu zemlju potražuju ljudi iz Pančeva, Idvora, Sefkerina, Sakula, Plandišta, Kovačice. Otkud baš tu da dođu, kod kružnog toka – pita se Bokić.
Da će se zapravo neko drugi dokopati ovih njiva veruje i Darko Mijanović, predsednik Poljoprivrednog udruženja „Naša polja” iz Kleka.
– Već se priča da će zemljište blizu nove obilaznice jednog dana biti građevinsko i da će tu biti industrijska zona – navodi on.
Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj za RTS je kazala da bi u predmet vraćanja trebalo da bude državno zemljište na teritoriji Zrenjanina, a ne površine „Agro Kleka”.
PORUKA MINISTRA
„Agro Kleku” je pre tri godine bilo opredeljeno 15 miliona dinara za modernizaciju proizvodnje od Ministarstva za regionalni razvoj koje je vodio Milan Krkobabić. Pri poseti klečanskoj farmi, Krkobabić je 2019. imao samo reči hvale.
– Upoznao sam vredne ljude sa velikim znanjem i iskustvom, tuđa pamet nam nije potrebna.
Danas odgovara da je više nego teško pitanje kako pomoći „Agro Kleku”.
– To je onaj obrazac funkcionisanja o kojem govorim: jedno selo, jedna zadruga – uspešno selo. Ali sada imamo restituciju. Moj stav je tu jasan – zakon mora da se poštuje, postoje nadležne institucije, ali ljudi koji se time bave moraju da budu i malo kreativni. Hajde da vidimo da li postoji neka državna zemlja koja može da bude vraćena umesto te i da se nađe rešenje, sve sa jednim ciljem: nemojmo da uništavamo nešto što je zaista dobro. Nemojmo da sečemo granu na kojoj sedi celo selo – poručio je Krkobabić, ministar za brigu o selu, 3. jula u Zrenjaninu.
Metaforu o sečenju grane najbolje razumeju Klečani.
– Osamdeset porodica je zaposleno u „Agro Kleku”, a sa njima već godinama uspešno sarađuje veliki broj kooperanta i ljudi iz sela. Oduzimanje zemlje je prst u oko i zaposlenima i meštanima – konstatuje Darko Mijanović.
JAVNA TAJNA
Brige radnika „Agro-Kleka” da li će uspeti da proizvedu dovoljno hrane za stoku počele su ranije ove godine. U aprilu u prvom krugu licitacija uspeli su da zakupe tek dva hektara državnih oranica, dok su prethodnih godina licitirali 100–300 ha. Zbog toga su ponovo oglasili na prodaju više od stotinu junica i krava. – Da se državna zemlja dodeljuje fiktivnim stočarima iz drugih mesta koji je zapravo ne koriste, javna je tajna. Zadružnu zemlju oduzimaju kroz restituciju, a državnu daju svojim ljudima – zaključuje Darko Mijanović.
