Poznati biznismen Petar Matijević, koji je nedavno pazario zrenjaninski „Radijator”, proširujući poslovne kapacitite „Matijević agrara”, nedavno je kupio i nekoliko firmi sa sedištem u našem okrugu. U njegovom vlasništvu je Ribarsko gazdinstvo „Ečka” iz Lukinog Sela, a u isto vreme postao je i vlasnik uljare „Banat” iz Nove Crnje. Ona je jedna od pet najvećih fabrika ulja u Srbiji, uz zrenjaninski „Dijamant”, uljaru u Šidu, vrbaški „Vital” i „Sunce” iz Sombora.
Kako je u izjavi datoj za „Blic biznis” rekao Zoran Matijević, sin Petra Matijevića, ova kupovina upotpunila je njihove prethodne transakcije.
– Uljara ima kapacitet da preradi 100.000 tona uljarica godišnje. Sa naših 40.000 hektara oranica koje obrađujemo, mi možemo da obezbedimo 35 do 40 odsto sirovina za Uljaru „Banat”. Opredelili smo se za tri oblasti razvoja, a to su poljoprivreda, industrija mesa, nekretnine i hotelijerstvo. Mislimo da poljoprivreda ima najveći potencijal u Srbiji, ali i na globalnom nivou, jer su uljarice, žitarice koje proizvodimo berzanska roba na kojoj se postižu značajni finansijski efekti i zato su naš prioritet – objasnio je Zoran Matijević.
Preduzeće „Banat” AD osnovano je 1961. godine. Fabrika proizvodi biljna ulja, masti, uljne pogače i sačme sa različitim procentima proteina. Prerađuje seme suncokreta, soje, uljane repice, seme tikve golice, a uskoro će i kukuruznu klicu.
– Paleta proizvoda sadrži suncokretova jestiva ulja poznata pod robnom markom „Cvet Banata”, kao i asortiman hladno ceđenih ulja. Uljara koristi najsavremeniju tehnologiju fizičke rafinacije kojom se zadržavaju prirodna svojstva i sadržaj vitamina, bez štetnih transmasnih kiselina sa visokim sadržajem prirodnih antioksidanasa – piše na sajtu firme.
Prema dostupnim podacima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre (APR), može se uočiti da je broj zaposlenih u uljari opadao tokom poslednjih nekoliko godina, ali ne drastično. U 2017. i 2018. godini bilo je zaposleno 205 radnika, da bi ih u 2020. godini bilo manje za 16,5 procenata, odnosno 171.
Razlog za to može da bude drastično smanjenje poslovnih prihoda (za više od 50 odsto) ovog preduzeća u periodu od 2016. do 2020. godina. Iz bilansa uspeha se može videti da su poslovni prihodi opali sa 4,05 milijardi dinara (u 2016. godini) na 2,02 milijarde dinara u 2020. godini. Pri tome, prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu su smanjeni za 36,4 odsto (sa 2,83 milijardi dinara 2016. godine na oko 1,8 milijardi dinara 2020. godine). Prema podacima iz bilansa uspeha, situacija je bila daleko lošija u domenu izvoznih aktivnosti pošto su prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga na inostranom tržištu bili manji čak za 84,4 odsto, odnosno opali su sa oko 1,1 milijarde dinara u 2016. na 0,17 milijardi dinara u 2020. godini.
Iz bilansa stanja može se uočiti da Uljara nema dugoročnih kredita niti zajmova u zemlji niti u inostranstvu. Primećuje se da su u 2020, u odnosu na 2016. godinu značajno smanjene ukupne kratkoročne obaveze (za 75 odsto), kao i kratkoročne finansijske obaveze (za 77 odsto), što govori o poboljšanju finansijske pozicije. Možda je i to bio jedan od motiva da porodica Matijević kupi to preduzeće.
Na osnovu izveštaja Narodne banke Srbije (NBS) može se utvrditi da račun Uljare nije bio u blokadi u poslednjih pet godina i da ne postoje podaci koji bi ukazivali na njenu nelikvidnost.
