Adam Bugar uvek naglašava da je odrastao na poljoprivrednom gazdinstvu. Njegovi roditelji Primus i Slavica su 1983. godine u Ečki izgradili jednu od prvih i najmodernijih privatnih farmi muznih krava u Jugoslaviji. Usled tranzicije i novih društvenih okolnosti, 2003. godine imanje je ugašeno. Adam ga je oživeo, ali usmerio ka tovnom govedarstvu.
Naime, u organizovanu proizvodnju hereford govečeta po sistemu „krava–tele” gazdinstvo Bugar krenulo je pre 15 godina sa 19 krava i jednim bikom. Danas su stigli do 270 priplodnih krava, tri bika i godišnjeg prirasta od 200 teladi. Adam Bugar smatra da su tome doprineli iskustvo, kvalitetna selekcija i priplodni materijal, kao i državni podsticaji koji su pružili stabilnost i potporu. Već godinama je sva produkcija farme Bugar unapred prodata.
Ogromno iskustvo i stručno znanje doveli su Adama Bugara na čelo Odbora za govedarstvo u Privrednoj komori Vojvodine.
– Naša farma muznih krava u Ečki pre četiri decenije bila je po mnogo čemu primer u tadašnjoj zemlji. Uz stotinak muznih krava imali smo i sisteme za mužu i druge savremene tokove u proizvodnji. Godišnje smo isporučivali blizu pola miliona litara najkvalitetnijeg mleka zrenjaninskoj mlekari. Međutim, nakon 20 godina rada farma je zatvorena. Bio je to period privatizacija naših mlekara. Strani kapital je postao njihov vlasnik. Tako su proizvođači mleka i izvorni farmeri ostali bez trunke uticaja na dalju poslovnost i bez neposrednog kontakta sa prerađivačima mleka. Taj proces se u razvijenim zemljama dogodio još u prošlom veku. Kako su, na primer, stočari u Mađarskoj, Nemačkoj ili Austriji uspeli da opstanu?
– Kao državni projekti, oni su u svemu imali veliku potporu Evropske unije. U tim zemljama je litar mleka i danas jeftiniji nego kod nas, ali njihovi farmeri računaju na mnogobrojne državne i podsticaje iz EU. Mi nemamo dugoročnu strategiju, ne samo u govedarstvu već u kompletnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ministarstvu za poljoprivredu odavno nedostaje Uprava za stočarstvo. Zbog svega toga iz godine u godinu sve više zaostajemo za razvijenim svetom i ostajemo bez stočnog fonda. Broj muznih krava se za kratko vreme smanjio sa 400.000 na 123.000. Pojedina sela u Srednjem Banatu ostala su bez ijednog grla… Koja rešenja bi dovela do oporavka ove grane stočarstva?
– Nisu u pitanju samo cene mleka. Na primer, i danas pojedini farmeri primaju od mlekara 50 ili 60 dinara za litar. Jasno je da i kod nas postoje mere – državna subvencija registrovanim domaćinstvima od 19 dinara za svaki isporučeni litar, 40.000 dinara po muznoj kravi, tu su i benefiti oko državnog zemljišta… Međutim, ove mere su, po onome što se zapaža na terenu, stihijske, bez racionalnog i većeg nadzora. Ima velikih problema oko uvoza kvalitetnog priplodnog materijala, a da ne govorim o tome da korišćenje državnog zemljišta i drugih podsticaja često izmiče kontroli i lokalnih i državnih organa. Uprava za stočarstvo na nivou države bi sve to rešila. Ima dosta problema i u tovnom govedarstvu. Nikako da ispunimo kvotu za izvoz 10.000 tona junećeg mesa?
– Ponovo, najveća krivica je u nama samima. Još pre dve–tri decenije počinju problemi sa junećim mesom i „bejbi bifom” kada smo smanjili broj govčeta simentalske rase. Istina je da imamo mogućnost takvog izvoza, ali nam kupci iz inostranstva već u startu zaračunavaju izvoznu cenu nižu od naše za 1,17 evra. Mi sa njom ne možemo biti konkurentni. Imamo i problem sa pojedinim klaničarima koji su to zloupotrebili u plasmanu neodgovarajućeg kvaliteta i radmana tog mesa. Sada pokušavamo da rešimo taj problem uz bolje povezivanje i organizovanje institucija i farmera. U poslednjih nekoliko godina u usponu je sistem proizvodnje „krava–tele”, što je potvrđeno i na nedavnom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Da li je to budućnost tovnog govedarstva?
– To je jedna od značajnih tačaka. Naime, pre desetak godina tadašnji ministar za poljoprivredu prof. dr Dragan Glamočić i agrarni analitičar Čedomir Keco u ovome su videli priliku za unapređenje tovnog govedarstva. Među prvima sam to prihvatio i još 2009. godine krenuo da na ovakav način odgajam hereford goveče. Iz godine u godinu okupljali smo sve veći broj farmera. Krenuli smo sa par stotina jedinki, a u ovom trenutku u pitanju je 25.000 grla rasa hereford, angus, limuzin, šarloe i salers. U srednjem Banatu imamo dvadesetak proizvođača. Verujem da , uz bolju organizaciju i čvršću institucionalnu povezanost, u ovom uzgoju možemo biti vodeći, ne samo u ovom delu Balkana.
Nikola Božović
ZNAČAJNI PODSTICAJI
Sistem „krava–tele” zasniva se uglavnom na ispaši stoke, rentabilan je i ne zahteva velika ulaganja. Ministarstvo poljoprivrede nudi značajna ulaganja u ovaj vid tovnog govedarstva: od uvoza rasnog sastava , preko podsticaja po teletu od 40.000 dinara do mogućnosti dobijanja državne zemlje u proporciji od 0,7 hektara po grlu. Potrebna je čvršća kontrola u ovoj oblasti zbog pritužbi farmera na izbor uvoznog materijala, karantin grla i korišćenje pašnjaka…
