Teorijska i praktična obuka za vozače B kategorije u većini gradova je poskupela. Iznos prelazi 100.000 dinara. U Zrenjaninu troškovi edukacije vozača još uvek miruju. Kreću se od 70.000 do 80.000 dinara, potvrdili su za naš list u auto-školama. Pitanje je do kada će takvi uslovi ostati, s obzirom na rast ukupnih troškova ove delatnosti, cene goriva i amortizacije. Prema rečima Jelene Petrović, diplomirane inženjerke saobraćaja i vlasnice „ABC” auto-škole, za sada nema najave da će doći do poskupljenja.
– Sa ovim cenama, kao firma smo na granici opstanka. Došli smo do toga da ne možemo da platimo instruktora koliko treba, pa mnogi napuštaju ovaj posao. Suština je da treba kvalitetno obučiti ljude, uložiti u stručna lica koja hoće da se posvete osobama koje se obučavaju za vožnju – iznosi svoje iskustvo Jelena Petrović.
(NE)REALNE CENE
Obuka za vozače B kategorije u Loznici je 95.000 dinara, dok je za istu vrstu znanja i veština u Nišu potrebno izdvojiti 114.000. U susednom Bečeju obuka je dostigla sto hiljada dinara. U Kikindi, individualni čas vožnje na motoru kreće se oko 2.700 dinara, dok je u Zrenjaninu 1.700. Može se naći i za 1.000 dinara. Da li je reč o pravoj konkurenciji, teško je naći odgovor.
– Očigledno su pojedini pronašli neku svoju računicu u tome. Kako se uklapaju, da li manje plaćaju instruktore ili imaju veći broj upisa i polaznika, ne znam – komentariše Petrovićeva.
Kaže da su još samo Surdulica i Zrenjanin ostali sa starim cenama. U svim ostalim gradovima i opštinama došlo je do korekcije. Zbog rasta troškova neke auto-škole su se i zatvorile.
KLJUČ U BRAVU
– Imali smo osam auto-škola u gradu, sve su radile. Sada nas pet radi. Tri škole su se zatvorile, nisu mogle da opstanu. Kako ovi sa niskim cenama rade ne znam, možda im je cilj da zatvore ostale. U Zrenjaninu se dešava i da instruktori odlaze – komentariše Miša Hromčik, vlasnik Škole „Euro start”.
Kako kaže, on uspeva da opstaje u ovom poslu jer sam održava vozila u svojoj radionici. U posao je uključio i sina, koji radi obuku.
– Mi sve sami radimo, obuku i popravke vozila. Ali da bi jedna auto-škola sada redovno obnavljala vozni park, plaćala servise, instruktore i slično, mislim da obuka ne bi mogla da bude ispod sto hiljada dinara – stav je sagovornika.
SLABA MOTORIKA I PAŽNJA
Za učenje vožnje najčešće se prijavljuju mladi. Nekako je kod nas postalo uobičajno da to budu osmanaestogodišnjaci, odnosno maturanti koji završavaju školu. Razlozi su jednostavni, tada imaju najviše vremena i sposobnosti za učenje. Takođe, postaju zreli, čime stiču zakonske uslove da postanu vlasnici dozvole za upravljanje vozilom. Najčešće je to B kategorija za kola, ali se polaže i za motor (A kategorija), kao i za poljoprivredne mašine (F kategorija). I istruktori potvrđuju da se u tom uzrastu najbolje usvajaju znanja i veštine, potrebne za učešće u saobraćaju. Ipak, savremene generacije poprilično se razlikuju od nekadašnjih, čak i kad je vožnja u pitanju.
– U ovom poslu sam 31 godinu, tako da mogu da povučem neku paralelu. Mnogo manje pažnje danas deca imaju. Slabija im je motorika, i imaju manji dodir sa realnošću. Nekako je s njima sve kao da igraju video igrice. To je, očigledno, era digitalnog. Za to vreme, kod dece sa sela sam primetio da se vidi da su odrastala u nekom drugom okruženju. Kad dođu na obuku, imaju malo više poštovanja i malo ravijeniju motoriku u odnosu na gradsku decu – primećuje Hromčik.
