Pored sugrađana koji bezbrižno šetaju pešačkom stazom, sve češće tutnje bešumni dvotočkaši. Prevozno sredstvo nalik na motorić neretko voze mladi. Priliku za brži prevoz pruža im Zakon o bezbednosti saobraćaja koji električne skutere karakteriše kao bicikl. To znači da je samostalno upravljanje dozvoljeno već od 12. godine. Pritom, vozač nije u obavezi da zna propise. Na taj način u opasnost dovodei sebe, ali i druge učesnike u saobraćaju, istaknuto je na tribini „Mladi i laka električna vozila” koja je održana u Kulturnom centru.
ODGOVORNOST I PRAVILA
Kako objašnjava Mario Hajdu, inženjer saobraćaja i profesor Tehničke škole, za upravljanje električnim skuterom nije potrebna dozvola, obuka, niti zaštitna oprema. Pored toga, veliku opasnost predstavlja brzina koju dostižu.
– Prva stvar koju mladi urade kada kupe električni skuter je skidanje blokade. Tako od maksimalnog kretanja od 25 km/č, imaju mogućnost da se kreću i preko 40 km/č. Ova vozila su gotovo nečujna, pa ostali učesnici u saobraćaju ne mogu na vreme da ih uoče – upozorava Hajdu.
Naš sagovornik objašnjava da država ne može dovoljno brzo zakonski da isprati promene koje se dešavaju. Zbog toga je ključna edukacija o saobraćajnim propisima i njihovo poštovanje. Na taj način deci treba usaditi odgovornost, kako bi bila svesna da kada su za volano ne ugrožavaju samo sebe, veći i druge.
– Mnogo nezgoda nije evidentirano. Dete padne, ne sme nikome to da prizna i pobegne sa lica mesta. Uz to, električni skuteri se ne registruju. Ako ga ostave negde, niko neće moći da utvrdi čiji je – kaže Hajdu.
Sa druge strane, Zakon o bezbednosti saobraćaja u septembru ove godine prepoznao je e-trotinet kao lako električno vozilo. Kako objašnjava Dragana Marković, inženjerka saobraćaja i profesorka Tehničke škole, okarakterisani su kao prevozno sredstvo: sa dva točka, bez mesta za sedenje i brzinom do 25 kilometara na čas. Propisano je da njime ne smeju upravljati mlađi od 14 godina.
– Saobraćajne nezgode na ovom tipu vozila zvanično su počele da se beleže 2023. godine. Najugroženiji učesnici su mladi uzrasta od 15 do 30 godina. U prvoj polovini 2025. godine povređeno je 39 osoba, od kojih je devet mlađe od 14 godina. Najčešće se dešavaju u urbanim sredinama, gde se njihov broj konstantno povećava – ističe Marković.
UNAPREDITI INFRASTRUKTURU
Mario Hajdu objašnjava da statistika pokazuje da su dvotočkaši naugroženija kategorija učesnika u saobraćaju. Zbog toga je najbezbednije da se kreću odvojenom stazom. Iako je Zrenjanin ravničarski grad, dužina biciklističkih trasa je svega 35 kilometara.
– To je veliki problem. Najmanji kontakt sa vozilom i oni padaju na put. Mužlja i Zeleno polje, na primer, nemaju nijednu stazu, a možemo proceniti da u naseljima živi hiljade biciklista. Vozači električnih skutera čak i tamo gde postoje pravci određeni za njih, iz neznanja se kreću po kolovozu – kaže Hajdu.
Kada je u pitanju saobraćajna infrastruktura oko škola, biciklističkih staza koje vode do obrazovnih ustanova gotovo da nema. Deca u većini slučajeva moraju da voze po kolovozu i trotoaru. Situaciju komplikuje i to što osmoletke često izlaze na dve ulice.
– Dobar primer je OŠ „Đura Jakšić”. Uprkos tome što se nalazi u prometnoj ulici, postoje odvojena pešačka i biciklistička staza, kao i zaštitna ograda – ističe Hajdu.
Sugrađani koji su prisustvovali tribini ukazali su da infrastruktura za dvotočkaše ne prati urbanistički razvoj grada. Predložili su da se obeleži prolaz za bicikliste u centru, kao i da se pokrenu inicijative za unapređenje trasa koje vode do škola. Nastavnik OŠ „Servo Mihalj” sa prisutnima je podelio da su, zbog izostanka adekvatne infrastrukture, u ovoj obrazovnoj ustanovi imali ideju da zabrane dolazak u školu električnim skuterima. Međutim, zamisao nije zaživela jer su se roditelji protivili.
– Zakon propisuje da ovo vozilo ne sme da voze mlađi od 12 godina. Ko će biti kriv ako se desi sudar? Nedostatak mesta za normalno odvijanje saobraćaja uzrokuje velike probleme – poručio je sugrađanin.
J. ŠORMAZ
INSISTIRATI NA EDUKACIJI
Program za osnovce sadrži nekoliko celina u vezi sa saobraćajem, ali je fokus na učenju o vozilima. Zbog toga, od inicijative nastavnika zavisi koliko će đaci naučiti o propisima. Lekcije o saobraćaju u srednjim školama postoje samo na stručnim smerovima.
– Osim učenika Tehničke škole, nastavni plan i program ne obuhvata edukaciju o pravilima saobraćaja. Mi smo otvoreni za saradnju sa drugim obrazovnim ustanovama kako bismo edukovali decu – poručila je Dragana Marković, inženjerka saobraćaja.
