Naša sugrađanka Marija Pataki je pre više godina izgubila vid. Nakon devet operacija, sada nosi visoku dioptriju, a spas je pronašla u izradi rukotvorina i druženju sa sebi sličnima. Nedavno obeležavanje Dana belog štapa u Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih je bio povod da se organizuje izložba ručnih radova, a Marija je predstavila više svojih rukotvorina.
NIJE LAKO BITI SAM
– Dolazim ovde sedam godina i prijatno se osećam. Svi se družimo i pomažemo. Videći ne znaju naše muke. Poručila bih svima koji imaju isti problem da nije sramota doći u Savez slepih i slabovidih. Ovde će vas najbolje razumeti. Nije lako biti sam. Ja to najbolje znam, jer sam iznenada, preko noći, ostala sasvim slepa. I da nisam ovde došla, ne bih znala kako da nastavim – ispričala je Marija.
Naša sagovornica je izložila više štrikanih šalova, kao i različite ukrasne posude. Sve to strpljivo stvara kod kuće i u prostorijama Saveza, gde su članovi uz pomoć zaposlenih iz Savremene galerije, prošli obuku.
– Radimo i dekupaž. Svašta pravimo, neko bi rekao da je to nemoguće u našoj situaciji. Mi možemo, samo na drugačiji način. Treba nas uputiti i imati obzira prema nama – objasnila je Marija.
Gubitak vida opisuje jednostavnim rečima. Veli da je time nešto i dobila.
– Dodir mi se razvio. Kada stvaramo, on je ključan. Ja neke boje razlikujem, a neke ne. Miris, ukus, pa i čulo sluha je više izraženo. Intuicija je ono što mi zapostavljamo kad smo zdravi, a nama to isto pomaže. Na kraju, tu je i naša sekretarka Rada, ne bismo mogli bez nje – otkriva, uz osmeh, Marija Pataki.
PAZITE GDE PARKIRATE
Povodom Međunarodnog dana belog štapa gost Međuopštinske organizacije bio je zamenik gradonačelnika Saša Santovac. Tom prilikom organizovana je tradicionalna svečanost.
– Slepi i slabovidi ne treba da budu prepoznati samo po belim štapovima, već i po brojnim kvalitetima koje imaju. Drago mi je što su članovi aktivni tokom cele godine. Ovde smo da ih čujemo, da sa njima razgovaramo, da se družimo. Svi mi moramo voditi računa o potrebama i problemima ove kategorije stanovništva. Najmanje što za njih možemo učiniti jeste da u gradu ne parkiramo automobile ili bicikle tako da im ugrožavamo kretanje i bezbednost – rekao je Santovac.
U svečanom delu programa nastupili su sa izuzetnim muzičkopesničkim programom: Katarina Đurin, Suzana Jovanović, Nikola Stanković i Atila Križik. Prisutni su ih nagradili velikim aplauzom. Goste je pozdravila i predsednica Međuopštinske organizacije slepih i slabovidih Zrenjanin Isidora Popov. Sekretarka Radmila Marinković pročitala je Proglas. U njemu se navodi da se mora glasno govori o nevidljivim preprekama, a društvo podseća na postojanje više od 12.000 slepih i slabovidih osoba. One se svakodnevno suočavaju sa brojnim izazovima u ostvarivanju osnovnih prava i dostojanstvenog života.
– Beli štap nije simbol invaliditeta, on je simbol samostalnosti. Zato neka svaki 15. oktobar ne bude samo dan sećanja, već dan pokreta ka vidljivim promenama – navodi se u Proglasu.
