Početkom sedamedesetih godina prošlog veka Dragomir Davidov počeo je organizovanu proizvodnju tovljenika na porodičnom imanju u Melencima. Od starta se odlučio za primenu savremenih metoda. To se odnosi na genetski materijal iz sopstvenih obora, podizanje najkvalitetnijih prasića, nazimica, krmača i nerasta za dalju reprodukciju. Tih godina bile su aktuelne rase jorkšir i landras koje su na ovoj farmi opstajale zahvaljujući ishrani, veterinarskoj zaštiti, održavanju objekta… Na imanju Davidov je urađeno njihovo ukrštanje te je nastala sorta pietren. Reč je o rasi sa izuzetnom mesnatošću. Sve to je doprinelo da stignu najviša priznanja Novosadskog sajma, kao i brojne nagrade za vrhunski kvalitet, posebno priplodnog materijala. Danas, pedeset godina kasnije, na gazdinstvu u Melencima zatičemo sliku koja se ne viđa često u srednjem Banatu. Svi boksovi su puni. Tu se nalazi i 50 krmača za prašenje.
– Odrastao sam uz farmu i posle očeve smrti nastavio što je on počeo. Ranije sam bio više okrenut ratarskoj proizvodnji i pripremi hrane za svinje. Sada sam, uz veliku pomoć sina Davida i podršku stručnih ljudi, uveo brojne novine. Pozitivni rezultati polako dolaze – ističe Dragan Davidov.
Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin (PSS) od samog početka prati gazdinstvo porodice Davidov. Kako kaže Gordana Aćimac, savetodavac, faktori uspeha su čiste rase i priplodni materijal.
– Nema mnogo imanja sa tako kvalitetnim sopstvenim potecijalom. U našem regionu sada je aktivno još dvadesetak farmi na kojima se gaje svinje – naglašava Gordana Aćimac.
Dragan Davidov napominje da pažljivo sluša savete koji dolaze sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, odnosno Departmana za svinjarstvo. Posebno naglašava ulogu dr Ivana Radovića, našeg vodećeg stručnjaka u navedenoj oblasti. Kada je reč o kontroli kvaliteta i matičenju, od presudnog značaja je „Prima Banat”. Ova firma ima uvid počev od ukrštanja prirodnim putem i dobijanja kvalitetnog podmlatka, pa do svih drugih rezultata koji se postižu.
– Tako je količina mesa kod svinja ovde iznad proseka Evropske unije, kao i broj oprašenih prasića po jednoj krmači koji se na godišnjem nivou kreće od 28 do 30 komada. Dok su drugi smanjivali proizvodnju, pa i gasili farme, na imanju Davidov imamo značajno povećanje – rekao nam je Igor Radišić, stručni saradnik u „Prima Banatu”.
Ovogodišnja suša uticala je i na situaciju u stočarstvu. Rod kukuruza skoro je prepolovljen, a to je jedna od bazičnih hrana u ovoj proizvodnji.
– U poslednje tri sezone imamo ogromne probleme zbog nedostatka vlage. Na sreću, ove godine je bio nešto bolji prinos pšenice i ječma, te ćemo uz lanjske zalihe žitarica moći da izguramo do naredne godine – objašnjava naš domaćin.
Ističe značaj državnih podsticaja za krmače prasilje koji iznosi 18.000 po grlu. Davidov ukazuje da je proizvodnja sve neizvesnija zbog nesigurnih otkupnih cena tovljenika.
– Pre oko dva meseca prodavali smo svinje težine oko 125 kg i za 260 dinara, sada koštaju 225 dinara za kilogram. Nedavno je, zbog preteranog uvoza, cena skliznula na 190 dinara za kilogram žive mere. Naša sreća je što imamo zatvoren ciklus proizvodnje te možemo da opstanemo – dodaje Dragan Davidov.
TEKST I FOTO: NIKOLA BOŽOVIĆ
PRASIĆI 5OO DINARA
Cena tovljenika poslednjih dana bila u padu, ali meso je u maloprodaji i dalje skupo. Sa druge strane, prasići su poskupeli. Na farmi Davidov saznajemo da je ona sada oko 500 dinara za kilogram žive mere. Budući da se bliže praznici, potražnja je značajno porasla.
