Znate li kako je Zrenjanin dobio ime, ono koje je najduže nosio – Bečkerek? Zapravo se ne zna tačno, postoje samo pretpostavke, manje ili više sigurne i zasnovane na nekim znanjima o dalekoj prošlosti. Početak je, dakle, prekriven debelim nanosima vremena, a vezan je, izgleda, za fortifikacijsku istoriju i praistoriju.
Prvi pisani podatak o naselju Bečkerek je iz 1326. godine, iz dokumenta budimskog kaptola o prikupljanju papskog desetka. Prema nekim tumačenjima, selo je tada, početkom 14. veka, i nastalo, a ime mu se vezuje za prezime mađarskog velmože, navodi se da je to Imre Bečei koji je, kažu, osim Bečkereka, naselio i Bečej.
Ima i drugačijih tumačenja, tim pre što je Bečkerek složenica, sa značenjem utvrđeno mesto. To znači da se odnosi na izvesnu fortifikaciju, a prema mišljenju lingviste i etimologa Petra Skoka, u pitanju su reči avarskog porekla, koje opisuju kružno zemljano utvrđenje. Zato se misli da Bečkerek, Bečej, Pečuj pripadaju u stvari sistemu zemljanih i palisadnih utvrđenja kakva se nižu sve do Beča, a pravili su ih stepski narodi, još od prodora Huna i Avara u ove ravnice (dok Imre Bečei možda svoje prezime dugujuje upravo nazivima mesta koje je držao u posedu). Uostalom, od kraja 6. veka Avari su (ili Obri kako su ih Sloveni nazivali), bili moćni gospodari Panonske nizije. Što milom, što silom, u avarskom savezu bilo je i Slovena, zabeleženi su i zajednički pohodi, kao i opisi patnje pod avarskim knutom… Tek pod kraj 8. veka Avarski kaganat je slomila franačka vojska Karla Velikog, nanevši im dva velika poraza. U literaturi se čak navodi poslovica koja je tada, kažu, nastala: „Propadiše kao Obri”…
Po svemu sudeći, u vreme avarskih ratova nastalo je i ime Banata, možda eto i Bečkereka. No, ni to nije početak. Jer, ovde negde stolovao je i veliki Atila Bič Božji, obezbeđen svojim palisadnim fortifikacijama. Sve do nas doprla je legenda da je tu negde i sahranjen, na dnu Tise, zajedno sa velikim blagom. Ali, ni to nije početak. Prvi su bili zemljoradnici, neolitski. Početak je u keramici Starčevačke kulture. Istorija stara 7.000 godina.
