Konstantin i Uroš
Piše: Milena Bečejac
Kada ulicom dr Laze Kostića krenete prema pruzi, poslednja poprečna ulica je ona koja nosi ime Uroša Predića, slikara čijih 160 godina od rođenja grad obeležava ovog decembra. U ulici, banatske kuće, ima i novijih, onda jedna stambena, nova, i druga, takozvanog „kolektivnog stanovanja”, iz prvih posleratnih godina. I kada krenete ulicom, već na prvom raskršću ulazite u Danila Konstantina. U toj ulici, ima jedno dvorište, u njemu stara kuća i – pravo osveženje: bunar, starinski, i od drveta, stilizovano, napravljen jelen, i pored njega, hranilica. Detalji koji ulepšavaju svakodnevicu.
Ulice sa imenima naših čuvenih slikara su skrajnute, ali šta da se radi – u vreme kada su imena određivana, valjda je bilo zaslužnijih koji su „dobijali” ulice u užem i širem centru. Ali, bar su nekako zajedno, kao što su u nekom periodu bili povezani. Prediću je, od prvih dolazaka u grad, još u detinjstvu, veliki uzor bio Konstantin Danilo. Kako se navodi u katalogu za izložbu (autor izložbe i kataloga Olivera Skoko), od njega je Predić verovatno preuzeo običaj da likove svetitelja slika po živim modelima.
„Iako je u svom mlađem doba pominjao da je Konstantina Danila video kao dečak kada bi sa ocem dolazio u Bečkerek, u kasnijim izjavama govori da ga nikada nije lično upoznao” – piše u katalogu i navodi se da je uradio portret svog uzora 1898. godine prema fotografiji koju mu je doneo naručilac slike. Predićev otac je poznavao Danila.
Godine 1930, Uroš Predić je dobio pismo u kome ga obaveštavaju da je po njemu nazvana jedna ulica u gradu „u ime trajnog spomena na našeg velikog nacionalnog umetnika, a na podstrek i primer budućim pokoljenjima”. U odgovoru, Predić se zahvaljuje, ali i piše da mu je posebno drago jer je Veliki Bečkerek mesto u kom je „delao slavni Daniel koji je svojim prekrasnim slikama probudio u meni ljubav prema slikarstvu”.
Eto, velikani slikarstva, „spojeni” su u gradu ulicama i u Narodnom muzeju…