Javno preduzeće „Rezervati prirode Zrenjanina” osnovano je septembra 2013. godine radi zaštite prirodnih dobara na teritoriji Grada Zrenjanina. Neki mediji su osnivanje ovog preduzeća propratili podsmehom i ocenom da se osniva javno preduzeće zbog jednog parka i dva drveta (aludirajući na Županijski park, beli dud u Belom Blatu i hrast lužnjak) i da bi zaposleni primali plate i – ne radili ništa. O radu ovog javnog preduzeća razgovaramo sa njegovim direktorom Dejanom Jovanovim.
Šta su „Rezervati prirode” danas?
– Danas, tri godine kasnije, ovo javno preduzeće je upravljač nad specijalnim rezervatom prirode „Ritovi donjeg Potisja”, površine od preko 3.000 hektara, spomenicima prirode: Županijski park, beli dud u Belom Blatu i hrast lužnjak. Korisnik smo ribarskog područja reke Tise od Novog Bečeja pa sve do uliva Tise u Dunav, dužine 65 kilometara rečnog toka, a korisnik smo i ribarskog područja Peskara 1, 2 i 3. Imamo 14 zaposlenih, od čega su četvorica „terenci” – licencirani ribočuvari, odnosno čuvari prirode. „Ritovi donjeg Potisja” su najreprezentativniji, najočuvaniji i najatraktivniji ritski kompleks u Potisju u Srbiji, na obe obale Tise. Mrtvaje su izuzetno značajne kao prirodna plodišta i staništa riba. Zabeleženo je 36 vrsta riba. Raznovrsnost ptica ogleda se u prisustvu čak 177 vrsta, od kojih su 91 vrsta gnezdarice. Obaveza preduzeća je da se stara o specijalnom rezervatu prirode i ribarskom području. Moramo sprečavati sve one pojave koje bi ugrozile ravnotežu ovog ekosistema.
Kakvi su materijalni uslovi za tako složene zadatke koje treba da ispunite?
– Kuriozitet je da smo sa vrlo oskudnim i ograničenim materijalnim i tehničkim sredstvima zabeležili veoma važne rezultate u čuvanju kako zaštićenog, tako i ribarskog područja. Nekoliko krivičnih prijava podnela je Policijska uprava u Zrenjaninu, a zaplena nelegalnih alata i pribora za ribolov, to je svakodnevna rutina. Godinama je u ovom delu Tise vladao potpuni javašluk, koji sada treba svesti na najmanju meru.
Ribolovci veoma dobro znaju da je stanje ribljeg fonda u reci Tisi dramatično loše. To je posledica rada prethodnog korisnika ribarskog područja, koji je neodgovornim i neprofesionalnim čuvanjem donjeg dela reke Tise, doveo do sadašnjeg stanja. Ribokrađa, korišćenje elektroagregata i ostalih zabranjenih alata, kršenje lovostaja bile su redovne pojave na ovom delu Tise dugi niz godina. Olakšali smo život petnaestorici profesionalnih ribara koji žive od Tise.
Jezera Peskara 1, 2 i 3, odnosno Čepel, Didule i Kerek poznati su kao deo turističkog kompleksa Peskara i kao letnje kupalište. Ono ima i ribolovnu vrednost, mahom na jezeru Čepel. Didule je najveće i najposećenije kupalište ovog kompleksa, dok je Kerek pomalo zapostavljen.
Od starateljstva i nad Carskom barom, Okanjem i Rusandom se nije odustalo, ali za naše inicijative nije bilo razumevanja od strane pokrajinskih vlasti. To će se, nadam se, izmeniti u narednom periodu…
Razmišljate li i o proizvodnji?
– Osim što se bavimo distribucijom dozvola za ribolov, logično je da krenemo sa ribarskom proizvodnjom – uzgojem pre svega riblje mlađi autohtonih vrsta, u recirkulacionim bazenima u kontrolisanim uslovima. Ove godine ćemo pripremiti biznis plan i investicionu analizu. Potrudićemo se da iz domaćih i inostranih izvora obezbedimo sredstva za realizaciju naše preduzetničke ideje. To bi značilo da bi se ovo javno preduzeće samofinansiralo, što bi podrazumevalo veliku uštedu za osnivača – Grad Zrenjanin. Iz kontakata sa kolegama iz drugih delova Vojvodine i Srbije, kao i nadležnim i stručnim institucijama, ovo preduzeće više nije i ne može biti predmet podsmeha, već uvažavanja i podrške za ono što radi – ne samo za Grad Zrenjanin, već i šire, za region i Srbiju. M. Stojin
