Imponuje mi što sam u društvu istaknutih stručnjaka
Univerzitet Stenford u Sjedinjenim Američkim Državama je krajem prošle godine objavio rang listu najuticajnijih istraživača u svetu. Naš sugrađanin dr Dragan Lambić je jedan od trinaestoro profesora i istraživača sa novosadskog Univerziteta koji se našao na toj listi. Takođe je jedan od najmlađih naučnika iz Srbije. Dr Lambić je osnovne i doktorske studije završio na Matematičkom fakultetu u Beogradu, dok je master na Fakultetu tehničkih nauka „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu. Radi kao profesor na Pedagoškom fakultetu u Somboru, gde predaje različite informatičke i metodičke predmete.
Kako kaže, na listu je dospeo zahvaljujući velikom broju samostalnih radova i istraživanja (120 recenzija u naučnim časopisima i 26 objavljenih radova u časopisima sa naučne liste).
Šta za Vas ovo znači?
– Prija mi to priznanje da sam na listi najuticajnijih i imponuje mi da budem u društvu istaknutih naučnika. Drago mi je što sam u relativnom mladim godinama uspeo to da postignem. To mi je podsticaj za dalje i da sam na dobrom putu.
Kako Univerzitet u Stenfordu formira listu?
– Na osnovu većeg broja različitih parametara. Koliko sam primetio, osim citiranosti istraživača, vrednuju i radove koje istraživač sam objavi kako bi istakli ljude koji su samostalno dali neki doprinos. Osim toga, gledaju i ko je prvi autor. Imam dosta samostalnih radova pa sam možda brže dospeo na listu nego drugi. Istražujem više oblasti. Jedna je vezana za fakultet na kojem radim. To je primena informacionih tehnologija u obrazovanju. Druga je vezana za matematiku i informatiku, konkretno kriptografiju.
Do kakvih rezultata ste stigli kroz istraživanja o kriptografiji (metoda očuvanja tajnosti informacije)?
– To su specifične teme. Da li je zanimljivo ili nije, ne mogu da znam. Ja se najviše bavim primenom teorije haosa u kriptografiji za različite delove kriptografskih sistema. Moja istraživanja iz te oblasti se najviše bave generacijom pseudo slučajnih brojeva. Zapravo, ostvarivanjem slučajnosti u tim sistemima. Imam nekoliko radova koji se bave proverom sigurnosti postojećih kriptografskih sistema. Metode koje primenjujem usmerene su na poboljšanje bezbednosti tih sistema. Ja sam matematičar i kriptografija me zanima iz matematičkog ugla. Volim da rešavam matematičke probleme. Ljubav prema matematici traje od detinjstva.
Sa kakvim problemima se suočavaju naučnici u našoj zemlji? Da li dovoljno ulažemo u nauku?
– Sugurno je da ne ulažemo dovoljno. To je i opravdano. Mi ne možemo da se poredimo sa bogatim zemljama. Nemamo dovoljno novca. Samim tim, naši naučnici imaju dosta lošije uslove, nego naučnici iz tih država.
Da li mislite, iz ugla profesora, da će kombinovana nastava zbog pandemije negativno uticati na obrazovanje dece?
– Sve zavisi od uzrasta. Što su deca mlađa, negativni uticaj će biti veći. Kod najmlađe dece koliko je bitno učenje, toliko je bitna i socijalizacija. Neophodan im je direktan kontakt sa učetiljima i nastavnicima, drugovima iz odeljenja, tako da udaljeni način predavanja može imati negativne posledice. Kod starijih se može odraziti na slabiji kvalitet nastave. Tu su štete mnogo manje, nego kod mlađih učenika. Kada govorimo o studentima, to opet mnogo zavisi od osobe. Ako svakog dana ide na fakultet, ima veći osećaj odgovornosti i obaveze. Studenti su odrasle osobe i morali bi da nađu način da se motivišu u ovoj situaciji. Nije ničija krivica što se to događa.
Ostajete u Zrenjaninu ili biste voleli da okušate sreću u inostranstvu?
– Voleo bih da ostanem ovde. Moram priznati da je odlazak u inostranstvo i te kako primamljiva opcija, baš zbog te velike razlike u uslovima i potencijalu koji se tamo nudi. Imao sam ponude da odem van da radim na fakultetu, ali sam je odbio. Međutim, ja se uvek nadam da će se stvari ovde promeniti. Sa druge strane, uvek postoji mogućnost odlaska ako se pojavi nešto bolje.
