Krug stručnog usvaršavanja nastavio sam u Zrenjaninu
Put znanja često vodi dalekim stazama. Ali, kao u poslovici „Svuda pođi, kući dođi”, tako je i Zrenjaninac dr Lazo Manojlović (inače rođen u Vranju, 1972, gde je živeo do treće godine), posle studija i stručnog usavršavanja i rada u Austriji, svoj istraživački, ali i pedagoški rad, nastavio na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Zrenjaninu. Sada je i pomoćnik direktora za saradnju i inovacije.
– U Zrenjaninu sam i odrastao i završio osnovnu i srednju školu – Gimnaziju „Koča Kolarov”. Potom, 1991. godine upisujem se na Elektrotehnički fakultet u Beogradu na kom sam diplomirao nešto pre roka 1996. godine, sa prosečnom ocenom 8,88 na smeru za telekomunikacije. Iste godine, upisujem se na poslediplomske studije na istom fakultetu. Istovremeno, početkom 1997. godine, započeo sam rad na Institutu „Mihajlo Pupin” u Beogradu, kao stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Leta 1998. godine započinjem svoj rad na Vojnotehničkom institutu u Beogradu u Sektoru za vazduhoplovne sisteme na mestu razvojnog inženjera, gde ostajem sve do 2002. godine. Od 2002. do 2003. godine zaposlen sam u firmi „Pupin Telecom DATACOM” u Beogradu kao razvojni inženjer. Uporedo završavam magistarske studije 2003. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu – kaže dr Manojlović o prvim koracima u istraživačkoj i naučnoj sferi.
Saradnja sa vodećim stručnjcima za lasere
U jesen 2003. godine, Manojlović odlazi na doktorske studije na Institut za fotoniku Tehničkog univerziteta u Beču i tu počinje zanimljivi deo njegove stručne bigrafije. U toku dvogodišnjeg rada na Institutu za fotoniku, imao je priliku da sarađuje sa jednim od vodećih stručnjaka u oblasti ultra-brzih lasera, kao i da stiče praktična znanja u radu sa najmodernijom opremom.
– Nažalost, pošto sam došao tokom druge polovine četvorogodišnjeg projekta, posle dve godine rada na Institutu, bio sam primoran da ponovo menjam posao. Međutim, imao sam sreće da nađem zaposlenje 2005. godine u firmi „Integrated Microsystems Austria GmbH” u Viner Nojštatu udaljenom nekih pedesetak kilometara od Beča. Firma se uglavnom bavila razvojem novih senzorskih sistema. Tu sam počeo da radim u grupi za razvoj fiber-optičkih senzorskih sistema za veoma precizna merenja raznih fizičkih veličina. U toku trogodišnjeg rada u ovoj firmi, radio sam na razvoju nekoliko takvih senzora – kaže naš sagovornik.
Već tada se, kako nam je rekao, javila ideja o povratku u svoju zemlju, što je i učinio 2008, kada se zaposlio u Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo, kao savetnik u Sektoru za telekominikacije.
U cilju da znanja i rezultate stečene u inostranstvu uobliči u doktorsku tezu, tokom svog rada u Ministarstvu upisuje se na doktorske studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu koje sa uspehom završava 2010. godine odbranom teze „Niskokoherentni interferometrijski senzor pomeraja zasnovan na praćenju centra oblasti koherencije u realnom vremenu”.
U Ministarstvu ostaje sve do oktobra 2010, kada prelazi na Visoku tehničku školu strukovnih studija u Zrenjaninu.
Znanje i veštine prenosi na studente
– Na ovaj način sam zatvorio krug gotovo dvadesetogodišnjeg usavršavanja, od momenta napuštanja Zrenjanina, odlaskom na studije, pa sve do trenutka povratka u Zrenjanin na mesto profesora. Često sam menjao poslove, radio u brojnim kolektivima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Imao sam prilike da radim i sarađujem sa velikim brojem ljudi. To sa jedne strane ima svojih prednosti, zato što upoznajete nove ljude i imate prilike da sarađujete sa njima, a sa druge strane, svaki put kada dođete u novi kolektiv gde vas ne poznaju dovoljno, morate iz početka da se dokazujete. Visoka tehnička škola mi pruža priliku da znanja i veštine koje sam stekao prenesem na studente. Imam slobodnog vremena, kojeg ranije nisam imao, a koje mogu da posvetim svojoj porodici – naglašava dr Manojlović.
Naučno-istraživački rad nastavlja.
Bio je angažovan na dva projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, više međunarodnih projekata od kojih su mu najinteresantniji bili: bilateralni projekat sa Republikom Slovenijom, sa grupom profesora Denisa Đonlagića sa Univerziteta u Mariboru na razvoju fiber-optičkog senzorskog sistema za lokaciju neovlašćenog upada.
– Rezultati tog naučno-
istraživačkog rada su međunarodno verifikovani publikovanjem mojih rezultata u vrhunskim međunarodnim časopisima kao i objavljivanjem četiri knjige. Moram svakako da kažem da mi Škola daje punu podršku na putu mog daljeg stručnog usavršavanja – napominje dr Lazo Manojlović, u očekivanju još jednog upisnog roka i nove generacije studenata na Visokoj tehničkoj školi. M. Bečejac
