Dužni smo da edukujemo populaciju kad god smo u prilici
U martu je obeležen mesec borbe protiv raka. Podatak koji se nažalost izdvojio jeste da žene u Srbiji češće nego u drugim zemljama Evrope umiru od raka grlića materice i raka dojke. Zato nikada nije izlišno ponoviti koliko je značajno da se bolest otkrije u ranoj fazi, čemu doprinose odlasci na skrining programe, kao i na redovne ginekološke preglede.
Odziv žena iz naše sredine nije zadovoljavajuć, ali svest o tome polako se širi, potvrđuje i doktor u Dispanzeru za žene Slobodan Vukanić. Pored redovnog posla, on se bavi i naučno-istraživačkim radom, a njegova usmerenja su, kako kaže, ginekološka endokrinologija i lečenje steriliteta.
– Redovni skrininzi daju solidne rezultate, ali ima prostora za napredak. Potreba je animirati žene putem tribina, predavanja, ciljanih razgovora, radionica, permanentno, a ne samo sporadično. Lekar je jedan od retkih poziva sa dvadesetčetvoročasovnim angažmanom. Dužni smo edukovati populaciju kad god smo u prilici. Kod mene je odziv pacijentkinja odličan, svaki dan sve više njih dolazi na pregled ili po savet. Mlađa populacija najčešće dolazi da reši aktuelni problem. Ne bi bilo loše razmisliti o pružanju kvalitetnih informacija pravovremeno mladoj populaciji.
Zašto kod nas ne postoji svest o važnosti redovnog odlaska na preglede? Kako to prevazilazite?
– Ginekološki pregled je nužno obaviti jednom godišnje. Svest o važnosti ginekološkog pregleda je različito zastupljena u svetu. Idući prema istočnim krajevima Evrope, često je niža. Nekada zbog straha od suočavanja sa eventualnim problemom, poremećajem zdravlja, bolešću, zatim zbog određenih kulturoloških odlika, predrasuda. No, ako ginekolog postavi pristupačan i prijatan odnos pun uzajamnog poverenja, sve prepreke se lako prevaziđu. Prilikom nedavnog studijskog boravka u Sloveniji, video sam da se tamo vodi računa o svakom detalju. Na ginekološko-akušerskom odelu pacijentkinjama je omogućen visok stepen diskrecije. Već čekaonica je vitražima prijatne boje odvojena od ostalih delova ustanove, a lekar i pacijent su sami u ambulanti. Možda je to trenutno nedostupno za našu zemlju jer smo u tranziciji, ali kod nas je i nivo higijene, nažalost, vrlo često na nedopustivo niskom nivou.
Trudim se da moj pristup pacijentkinjama bude individualizovan, diskretan i topao. Vodim se onim što sam naučio na specijalizaciji kod akademika prof. dr Nebojše Radunovića: „Ponašajte se prema pacijentkinji kao da je Vaša majka ili sestra i nećete pogrešiti nikad”.
Jedna od mera prevencije raka grlića materica jeste i vakcinacija, koja se primenjuje u većini zemalja Evropske unije. Šta mislite o njenom uvođenju?
– Teško je pričati o vakcini protiv Humanog papiloma virusa, a ne pomenuti naše neslavno mesto u Evropi po pitanju obolevanja od karcinoma grlića materice, koji najčešće izazivaju pojedini tipovi HPV-a. Gotovo dve trećine polno aktivne populacije tokom života jednom ili više puta biva kontaminirano ovim virusom. Zaštićeni polni odnosi nisu adekvatna zaštita, već se primarna prevencija sprovodi isključivo vakcinacijom.
U ovom trenutku se primenjuju dvovalentna, četvorovalentna i devetovalntna vakcina. Ako se podsetimo da je od preko 100 poznatih tipova HPV-a, oko 40 visoko onkogenog potencijala, teško je zauzeti profesionalni stav o tom problemu. Vakcina stvara bolji imunitet protiv oboljenja izazvanih HPV-om ako se primeni u detinjstvu. Moramo prepustiti emeritusima i profesorima koji se usko bave tom problematikom da donesu konačnu odluku za našu zemlju.
Kakve su danas u Srbiji mogućnosti za materinstvo žena koje su obolele od raka grlića materice?
– Pacijentkinje obolele od raka grlića materice mogu imati potomstvo, naravno ako se karcinom otkrije u početnim stadijumima. Kod još uvek operabilnih, ali uznapredovalih formi ove bolesti rešenje je hirurško odstranjenje materice i jajnika uz prateće limfne žlezde. Tada ženama ostaje jedina mogućnost – zamrzavanje jajnih ćelija ili tkiva jajnika ili surogat materinstvo, tj. da druga genetski slična žena iznese trudnoću sa odmrznutim jajnim ćelijama.
U našoj zemlji po tom pitanju situacija još uvek nije baš najjasnija, a procedure u stranim zemljama iziskuju velika materijalna sredstva. Približavanjem Evropskoj uniji i to polje će biti jasnije definisano. Ipak, postoje određena pravila pri lečenju kojih se drže vrhunski ginekolozi u tercijarnim centrima poput Beograda i Novog Sada kako bi se sačuvali materica i jajnici. Medicina napreduje, zato je potrebno stalno usavršavanje, što može spasiti nečiji život, ali i doneti novi!
Da li sterilitet zaista pogađa sve veći broj parova?
– Između 400.000 i 800.000 ljudi u našoj zemlji ima taj problem, podjednako i muškarci i žene, što nikako nije obeshrabrujuće. Ne moraju svi na vantelesnu oplodnju (VTO). Jedan broj parova taj problem može uspešno lečiti inseminacijom – procesom kojim se obrađeni uzorak sperme plasira direktno u matericu, zatim hormonskim lečenjem, kao i uzimanjem određene vrste lekova. Ukoliko tri inseminacije ne završe trudnoćom, ulazi se u proces VTO. Istovremeno se paru preporučuje da nastavi sa prirodnim pokušajima inseminacije jer je dokazano da u toku lečenja oko pet odsto žena spontano zatrudni. Postoje i situacije kada se odmah ulazi u proces VTO. Bitno je da parovi shvate da nisu sami u svojoj borbi i da su im lekari oslonac.
SMERNICE ZA ANALIZE U TRUDNOĆI
Jedna od novina u ispitivanju trudnoće koje je dr Vukanić počeo raditi jeste i analiza na bakteriju Beta hemolitički streptokok.
– Uzima se bris sa perineuma i vagine od 35. do 37. nedelje trudnoće. Ta bakterija nije toliko opasna za trudnicu, ali u slučaju pozitivnog nalaza, preporuke su da se s početkom porođaja preventivno uvedu antibiotici kako bi se zaštitila beba i sprečila eventualna pojava novorođenačke sepse, koja se javlja u dva – tri slučaja na 1.000 porođaja. Ta pretraga je na nivou preporuke kod nas, u Vojvodini su je pojedini regionalni centri prihvatili, a u mnogim zemljama nalazi se u smernicama vođenja trudnoće. Još neke analize koje su korisne za bezbedno vođenje trudnoće jesu ispitivanje šećerne bolesti, stanja štitnjače, test za virusni status trudnice, zatim testovi za biohemijski probir fetalnih anomalija, ponekad i za detekciju genskih poremećaja.
