Važni su kvalitet, znanje i ambicija, a ne gde se studira
Zaštiti životne sredine od raznih vrsta zagađenja sve više se posvećuje pažnja u našoj zemlji. Budući da poseban značaj u tom procesu ima industrija nafte i gasa, vrlo je važno ukazivanje na značaj energetike kao bitnog faktora u oblasti klimatskih promena od najranijeg uzrasta, smatra dr Snežana Komatina. Kao univerzitetska profesorka počela je da radi pre 15 godina, a od 2018. zaposlena je na Smeru za industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin”.
Primenjenu geofiziku diplomirala je na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, a potom masterirala fiziku unutrašnjosti Zemlje na Sveučilištu u Zagrebu. Doktorsku disertaciju odbranila je u oblasti inženjerstva zaštite životne sredine u centru Fondacije „Tempus” Univerziteta u Novom Sadu.
Aktivna je u Asocijaciji geofizičara i ekologa Srbije, Balkanskom geofizičkom društvu, Evropskoj asocijaciji geologa i naftnih inženjera, Svetskoj asocijaciji geofizičara i Svetskoj asocijaciji naftnih inženjera.
Dobitnica je mnogobrojnih priznanja u zemlji i inostranstvu. Osam puta uručena joj je nagrada Svetske asocijacije geofizičara za izuzetan doprinos, kao i priznanje Evropske asocijacije geologa i naftnih inženjera za životno delo. Koje su glavne oblasti Vašeg istraživanja?
– Prvenstvo sam posećena ulozi geofizike u rešavanju zagađivanja životne sredine u kojoj se izvode istraživanja i eksploatacija ležišta ugljovodonika. Poslednjih decenija, najrasprostranjeniji vid degradacije tla predstavlja zagađivanje naftom i drugim organskim materijama. Procenjuje se da ukupni gubici ove energetske sirovine čine oko dva odsto od svetske proizvodnje. To predstavlja ozbiljnu pretnju podzemnim i površinskim vodama, ali i životnoj sredini uopšte. Zbog toga se velika pažnja posvećuje upravljanjem emisijama, očuvanju biodiverziteta, površinskih i podzemnih voda i svođenju ekoloških incidenata na minimum. Na taj način podstiče se održivost i promoviše i dalje postizanje Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Koliko je atraktivan smer Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa?
– Zainteresovanost studenata za ovaj program prati dešavanja u ovoj oblasti u svetu i kod nas. Vesti da uskoro neće biti nafte i gasa, da se prelazi na druge vidove goriva i sl, kao i nedovoljno definisana strategija energetske tranzicije, negativno utiču na mlade kada donose odluku o tome šta će studirati. Ono što pogoršava situaciju je i nedovoljna adekvatna promocija, jer mladi ljudi ne mogu da shvate kolike mogućnosti ima bavljenje ovom strukom. Mnogo pre donošenja odluke šta će studirati, oni treba da steknu pravu sliku o naftnoj industriji i da shvate da nema crnih scenarija. To se može uraditi kroz neformalnu edukaciju koja će ukazati na značaj energetike, naročito kao bitnog faktora u oblasti klimatskih promena. Kakva je budućnost smera s obzirom na to da se teži ka sve većem korišćenju zelene energije?
– Velike svetske kompanije, uključujući i NIS, uveliko su u procesu energetske tranzicije sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Taj prelaz zahteva ogromne promene u tehnologiji proizvodnje i velike investicije. Istovremeno podrazumeva i promene u javnim politikama i svesti svih aktera u lancu proizvodnje i potrošnje energije.
Naši studenti imaju mogućnosti da se zaposle u naftnim kompanijama u Srbiji i svetu. Pored standardnih delatnosti u kojima naši inženjeri mogu biti angažovani, kompanije u okviru svoje osnovne delatnosti imaju i čitave sektore sastavljene od stručnjaka čiji je zadatak da na prvo mesto stave sigurnost, zdravlje i kvalitet. Bavite se prevođenjem stručne literature, kako ocenjujete dostupnost aktuelnih naučnih radova studentima?
– U radu sa profesorima, studenti dolaze do mnogobrojnih radova u svetskim i domaćim časopisima, knjiga i drugih obrazovnih materijala. Stručna literatura je dostupna svima koji su zainteresovani da steknu znanje, a ne samo diplomu. Zahvaljujući internetu, mogu besplatno pročitati najnovije materijale u oblasti energetike, mesečne izveštaje u oblasti nafte i gasa, obnovljivih izvora energije i energetske tranzicije. Dobar inženjer teško može biti neko ko nije zainteresovan da sam nadorgrađuje sebe i svoje znanje. Koliko je prepoznat rad fakulteta iz manjih sredina?
– Svojim studentima ponavljam da se ljudi ne dele po tome gde žive, studiraju ili rade, nego po kvalitetu, znanju i ambiciji da doprinesu napretku. Zbog toga smo pre četiri godine osnovali studentsku sekciju, koja je član dve najveće svetske asocijacije u oblasti naftnog inženjerstva – SEG i SPE. U okviru projekta „Danas govorimo o…”, organizuju se predavanja eksperata, a u okviru sekcije sprovodimo i razne vannastavne aktivnosti. Zahvaljujući saradnji sa Asocijacijom geofizičara i ekologa Srbije, svake godine organizujemo međunarodne radionice na Kopaoniku. Tada svoja znanja razmenjuju naši i strani studenti naftnog inženjerstva, ali i prate predavanja poznatih profesora. Već dve godine imamo odličnu saradnju i sa Nacionalnim naftnim komitetom Srbije (NNKS), koji je prepoznao značaj podrške budućim kadrovima.
Rezultati vannastavnih aktivnosti se uveliko vide. Naši studenti učestvuju na domaćim i međunarodnim konferencijama i dobijaju brojne stipendije.
Aktivna je u Asocijaciji geofizičara i ekologa Srbije, Balkanskom geofizičkom društvu, Evropskoj asocijaciji geologa i naftnih inženjera, Svetskoj asocijaciji geofizičara i Svetskoj asocijaciji naftnih inženjera.
