DRAGAN RACA, VLASNIK I DIREKTOR „RACA” D.O.O.

Samo porodične firme imaju budućnost

Danas vodeće agrarno preduzeće u okrugu osnovano je 1992. godine kao mala porodična firma za poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu poljoprivrednom mehanizacijom.
Uz 16.000 hektara obradivih površina, sada raspolažu sa 16 silosa kapaciteta oko 280.000 tona. Poseduju najsavremeniju mehanizaciju za obradu zemlje i 20 kamiona za transport žitarica i druge robe. U poslednjih pet godina „Raca” d.o.o. je vlasnik hemijske industrije „Luksol”. Kompanija zapošljava oko 300 radnika.Prvo pitanje koje se nameće za Dragana Racu, osnivača, vlasnika i direktora firme, jeste – kako se to postiže?
– Reč je o porodičnom biznisu i zainteresovanosti familije da se zajednički angažujemo u širenje proizvodnje i praćenje aktuelnih tokova na tržištu. Na primer, krenuli smo sa prodajom poljoprivredne mehanizacije, a danas je naše opredeljenje kupovina poljoprivrednog zemljišta i skladišnog prostora sa prometom žitarica.
Prisutni ste u 32 sela u ovom delu Banata – negujete čvrste kooperantske odnose i saradnju sa farmerima. Da li je to jedna od ključnih odlika Vašeg poslovanja?
– Sigurno da jeste. U ovom trenutku imamo preko 3.000 kooperanata koji sa nama sarađuju „od setve do žetve”. Stekli smo njihovo poverenje kroz različite periode. Bilo je godina sa povoljnim cenama u poljoprivredi, ali i sezona poput poslednje koja je za sve u primarnoj proizvodnji bila katastrofalna. Činimo sve da i u takvim uslovima održimo saradnju. Na primer, u ovom trenutku imamo potraživanja od preko sto miliona dinara od naših kooperanata i još uvek nismo uputili nijednu tužbu, svesni da od nekih nikada nećemo naplatiti nijedan dinar.
Biznis ste gradili na sopstvenim obradivim površinama, uslugama i prometu, odnosno skladištenju žitarica?
– U primarnoj proizvodnji, posebno u proizvodnji kukuruza, dobit je sve „tanja” te ćemo ga ovog proleća zasejati na samo hiljadu hektara. Odustali smo od šećerne repe zbog prošlogodišnjih ogromnih gubitaka. Sa pšenicom se uglavnom zna da je u pitanju poštovanje plodoreda, a o nekoj zaradi da ne govorimo. Opredelili smo se za suncokret i uljanu repicu. Smatram da značajne površine zemljišta više ne donose adekvatnu zaradu i da će sva gazdinstva ispod 50 hektara u sadašnjim uslovima teško opstati na tržištu.
To se ne bi moglo zaključiti na terenu – i dalje su velika ulaganja u kupovinu zemljišta ili uzimanje u zakup, zatim u nabavku moćne mehanizacije. Ko može to izdržati sa današnjim cenama kukuruza ili pšenice?
– Nema tu računice, ali ima dužničkog ropstva. Samo poljoprivrednik koji je spreman da „izgura” proizvodnju bez agrarnih rokova može kako-tako očekivati nekakvu dobit u „rastezanju” prodaje svoje robe. Takvih je sve manje. U primarnoj proizvodnji se ozbiljno postavlja pitanje ko će imati računicu ukoliko za zakup po hektaru izdvoji 500 evra. Nisam siguran da će se stanje uskoro popraviti u ovakvim uslovima svetskog tržišta sa aktuelnim cenama pšenice ili kukuruza. Usluge donose zaradu, ali se mora dosta ulagati u savremenu mehanizaciju. Na primer, naša kompanija danas ima 22 moderna kombajna, preko 60 traktora i na stotine drugih priključnih mašina novijeg datuma. Raspolažemo i sa 20 kamiona nosivosti 30 tona od kojih je pet ovih dana kupljeno, a koriste prirodni gas kao pogonsko gorivo. Prvi smo u Srbiji po regenerativnoj poljoprivrednoj proizvodnji sa odgovarajućom sertifikacijom.
Kakvi su dalji planovi? Šta se očekuje od „Luksola”?
– Izuzetno je nepovoljan ambijent, naročito u primarnoj agrarnoj proizvodnji, pa je sreća što smo u kolektivu imali raznovrsnost koja nam je omogućila da prebrodimo mnoge tranzicije. Podatak da godišnje valja obezbediti oko 500 miliona dinara za lične dohotke zaposlenih najbolje govori o ozbiljnosti posla i vođenja jedne firme.
Proizvodnja u „Luksolu” je obnovljena i tamo je za sada zaposleno 40 radnika. Iako je teško vratiti se na tržište, imamo viziju za naredni period. Cilj su nam nova ulaganja i praćenje savremenih tokova.

Nikola Božović

• KOMPJUTER U GLAVI
  Berza, kooperanti, semenari, zaštitari – bile su teme i sagovornici telefonskih poziva Dragana Race tokom intervjua za „Zrenjanin”. Davao je kratke i jasne odgovore, posle čega je spremno nastavljao razgovor za novine. Mnogobrojne informacije je pružao bez pomoći kompjutera ili drugog elektronskog pomagala – što je obično praksa ljudi novijeg doba. Dragan Raca taj računar sasvim sigurno ima u glavi. Uz svaki saopšteni podatak daje i upečatljiva predviđanja na osnovu svog bogatog poslovnog iskustva.