Zanemarena je terapeutska i razvojna svrha umetnosti
Pre 16 godina profesorka likovne kulture Dušanka Đorđević i đaci smera modelar odeće iz Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole „Uroš Predić”, sa kojima je počela svoj pedagoški rad, pokrenuli su umetničku priču koja traje do danas. Reč je o Završnoj izložbi srednjoškolaca, koja je priređena i ovog juna u Kulturnom centru. Tadašnja generacija modelara odeća imala je slobodniji pristup nastavi, priseća se Dušanka Đorđević. Ona je to prepoznala, budući da se prethodno bavila scenografijom, kostimografijom, slikanjem i euritmijom (umetnost pokreta, prim.nov).
Do danas je organizovala mnoštvo umetničkih aktivnosti za mlade – sekcije, radionice, konkurse…Mnogi njeni polaznici danas su slikari, ilustratori, kostimografi, dizajneri. Profesorka Đorđević predaje likovno, crtanje i slikanje, estetsko oblikovanje, umetnost i dizajn i građansko vaspitanje u nekoliko škola.
Koliko je onlajn nastava uticala na vaše časove? – Zahvaljujući nastavi na daljinu shvatili smo šta ne pripada pedagoškom radu, što ne znači da je ne treba primenjivati u pravoj dozi. Imala sam prisne kontakte sa pojedinim učenicima, u kojima se osetila iskrenost, čežnja za smislom, pa i tuga. To je vrlo teško ostvariti u direktnoj nastavi.
Dakle, dominantno pozitivne ishode doneli su ljudi, a ne tehnologija. Kontakt sa čovekom donosi mnogo nijansi, ne samo informaciju i mišljenje. Pritom, ogroman broj dece nema adekvatnu podršku i uslove za razvoj, naročito za vreme ovakve krize, za šta nema opravdanja. To ostaje zatrpano prividom prosperiteta.
Neki učenici nisu zainteresovani za školu, ali su veoma posvećeni na likovnim radionicama?
– Na našim aktivnostima učenici slobodno iznose svoje mišljenje i rade kako žele. Moj glavni zadatak je da ih uverim da su sasvim dobri i da ne misle o tome kako drugi procenjuju njihov rad. Sa poverenjem dolazi i poštovanje i prihvatanje pravih instrukcija. Verujem da će naše aktivnosti ostaviti traga – estetski principi koji se razvijaju u mladosti, kasnije se preoblikuju u moralne kvalitete. Takođe, mislim da će odrasli tek shvatiti da su zanemarili razvojnu i terapeutsku svrhu umetnosti.
Koliko je zahtevno angažovati đake sa trenutnim fondom časova likovnog?
– Sve više se minimalizuju časovi umetnosti, naročito u stručnim školama – u svim područjima umetničkog rada. Različiti zanati, domaćinstvo i lepo pisanje ne postoje u osnovnim školama. Njihov zadatatak je, ne samo izrada nekog predmeta, već razvijanje fleksibilnosti mišljenja. Dovoljno govori činjenica da u devet srednjih škola radi pet nastavnika, od kojih samo jedan ima celu normu.
Posle petog razreda osnovne škole časovi likovne i muzičke kulture svode se na jedan nedeljno, Muzička škola nema likovnu kulturu, niti istoriju umetnosti. Samo u školi „Uroš Predić” modelari odeće imaju veći broj časova i predmeta. U gimnazije je pre tri godine uveden izborni predmet umetnost i dizajn čiji je program jako dobar, ali deca su opterećena velikim brojem časova.
Koliko je zahtevno uspostaviti komunikaciju sa đacima „digitalnim urođenicima”?
– Mladi i ja se pronalazimo u kreativnom radu i slobodi, gde smo svi jednaki. Mnogo sam naučila od njih i uvek im dajem podsticaj da koriste nove tehnologije, ali primećujem da ih ne koriste mnogo u nastavi. To je više njihov svet za druženje. Ne bi trebalo da „etiketiramo” mlade. Oni su ljudi u razvoju i pustimo ih da dišu, da vole, raduju se, greše. Pustimo ih da se odmore od naših ambicija – da budu korisni, zarađuju novac, ostvare uspeh u životu.
Odnedavno ste se aktivirali i u Asocijaciji likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ)?
– ALUZ karakterišu odlične izložbe, opuštena atmosfera i zajednički dobrovoljan rad. Mnogo je kvalitetnih umetnika koji nemaju posao i podršku. Prinuđeni su da komercijalizuju svoj rad ili tavore u anonimnosti. Uglavnom sami finansiraju opremu, materijal, prevoz. Manji broj njih radi u prosveti ili ustanovama kulture. Roditelji strepe kada im deca kažu da žele da se bave umetnošću. Prava umetnost mora biti podržana od strane dobronamernih donatora. Ona postoji da bude darovana svima, ne može se stavljati na tržište. U suprotnom dolazi do dekadencije, čemu prisustvujemo danas.
