Ekonomska kolonizacija – cena privrednog rasta?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U stručnoj javnosti se nedovoljno pažnje poklanja jednom važnom makroekonomskom računu (bilansu) koji se naziva međunarodna investiciona pozicija (MIP). U pitanju je statistički izveštaj, koji naša zemlja kao članica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) redovno (na kvartalnom nivou) izrađuje i objavljuje. U pomenutom bilansu sadržani su svi finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom (svetom).
Radi se o važnom pokazatelju jer se u njemu beleži stanje tzv. inostrane finansijske aktive (potraživanja naše države od inostranstva) i tzv. inostrane finansijske pasive (obaveze prema inostranstvu). Strana finansijska aktiva odnosi se na finansijska potraživanja rezidenata (naših građana) od nerezidenata (stranaca) i monetarno zlato, dok stranu finansijsku pasivu čine finansijske obaveze rezidenata Srbije prema strancima.
Međunarodna investiciona pozicija (MIP) zemlje predstavlja razliku između inostrane finansijske aktive i pasive. Pomoću ovog pokazatelja jasno se može videti i pratiti razlika između onih finansijskih sredstava kojima jedna privreda (država) raspolaže i onih koje ta zemlja duguje drugim državama. U zavisnosti od toga da li je vrednost ovog pokazatelja pozitivna ili negativna, zemlja može biti neto kreditor ili neto dužnik u odnosu na ostatak sveta.
Pomenuti bilans predstavlja dobru polaznu osnovu za procenu finansijskih rizika kojima je jedna država izložena. Što je ovaj račun u većem minusu, to je rizik od krize veći.
Udeo negativnog salda međunarodne investicione pozicije u BDP-u bi se mogao tumačiti kao „indeks ekonomske potčinjenosti” (alternativno „indeks kolonizacije”) jedne zemlje.
Prema ovom pokazatelju, Srbija bi se mogla svrstati u red onih država koje su (ekonomski) veoma potčinjene. Prema podacima Narodne banke Srbije, na dan 31.03.3021. godine potraživanja zemlje prema sektoru inostranstva (aktiva) iznosila su 30,76 milijardi evra (od čega se oko polovine odnosi na devizne rezerve), dok su naše ino-obaveze dostizale iznos od čak 73,23 milijardi evra. Tako je međunarodna investiciona pozicija Srbije na kraju prvog kvartala 2021. godine zabeležila negativan saldo od čak 42,47 milijardi evra, što je oko 91% BDP-a (izraženog u evrima). Bitno je napomenuti da se udeo negativnog salda MIP-a u BDP-u znatno uvećao tokom poslednjih godina, sa 84% u 2013. na 91% u 2020. godini.
Ne umanjuje rizik ni to što se od naših ukupnih obaveza prema inostranstvu 59% odnosi na strane direktne investicije, a „svega” oko 25% na kredite. Kada je neto zaduženost prema inostranstvu ovako velika, onda nema naročitog smisla „tešiti” se njenom nešto povoljnijom strukturom.
Da se naša zavisnost od inostranstva povećava brže od ekonomskog napredovanja svedoči i sledeća činjenica. U evrima izražen BDP Srbije se tokom perioda 2013-2020. povećao ukupno za 28% (sa 36,4 na 46,5 milijardi evra), dok se negativan saldo MIP uvećao kumulativno čak za 38% (sa 30,6 na 42,4 milijardi evra). Dakle, naš razvojni model daje određene rezultate u pogledu rasta BDP-a, ali po cenu rastuće ekonomske zavisnosti i potčinjenosti, odnosno gubitka ekonomskog suvereniteta.
