Na teritoriji Mužlje decenijama aktivno deluje preko dvadeset udruženja i civilnih organizacija. Oni su stub zajednice. Ulažu ogromne napore da bi od zaborava otrgli kulturu, običaje, tradiciju i način života svojih predaka. Trude se da kroz brojne događaje prikažu najmlađim meštanima sve one vrednosti, koje su neophodne za opstanak i ostanak na ovim prostorima.
SLATKI DELIKATESI
Kulinarske recepte naših majki i baka poznaju vredne članice Kluba žena „Mužlja”. Kako bi ih prenele na nove generacije, organizovale su šesti Festival slatkih specijaliteta. Mališani iz vrtića „Snežana” i učenici nižih razreda Osnovne škole „Servo Mihalj” su, u okviru tradicionalne manifestacije, mogli da se upoznaju sa načinom pripreme nekada veoma traženog slatkiša – kroštule. Na mađarskom jeziku zove se csörege (čerege).
– Reč je o jednostavnom pecivu od testa. Može biti (i ne mora) oblikovano u tanke, uvijene trake. Posipaju se šećerom u prahu, a jedu se i sa pekmezom. Današnja deca vole kada im se stavi euro-krem. Raduje nas činjenica da su i ove godine brojni mališani bili zainteresovani. Upoznali su se sa jelima koja, nažalost, polako odlaze u zaborav – poručile su organizatorke.
Ispričale su da se kroštule mogu naći i kod drugih naroda, mahom u Dalmaciji. Mađari su ih nosili za svadbu. Tada, vele naše sagovrnice, još nije bilo toliko kremastih torti, sitnih kolača i raznih bogato ukrašenih slatkih đakonija.
– Na kilogram brašna doda se deset celih jaja i malo sirćeta, kako bi se prilikom mešenja testo na pojedinim mestima „naduvalo” odnosno postalo vazdušasto. Zatim treba dobro da odstoji. Potom se tanko razvuče na mašini za supu. Peku se u vrelom ulju dok ne postanu izuzetno hrskave – ispričala je recept Eržebet Palatinuš.
FESTIVAL LANGOŠA
Nakon slatke hrane, valjalo je pripremiti, ali i probati nešto slano. Za to su se pobrinuli članovi Udruženja za negovanje starih običaja ,,REMUS”. Oni su nekoliko dana kasnije upriličili prvi Festival langoša. Njihova ideja bila je da se najmlađima približi još jedan poznati mađarski specijalitet. Deca su imala priliku da uz pomoć starijih nauče proces pripreme – od mešenja do pečenja. Njihove ručice zaronile su u vangle sa brašnom i vredno radile. Miris toplog testa širio se na sve strane. Organizatori ističu da upravo ovakvi susreti pomažu očuvanju kulturnih blaga jedne zajednice. Veruju da hrana i zajedništvo čine neraskidivu celinu.
– Mnogo nam je važno da i mladi ovladaju pripremom tradicionalnih jela, kako ona ne bi izumrla ili pala u zaborav u savremenom, ubrzanom načinu života kakav je današnji. Upravo zato, manifestacija je zamišljena kao most između generacija, gde stariji prenose svoja znanja i veštine, a mlađi uče da cene kulinarsko nasleđe predaka – rekli su domaćini festivala.
Događaj je protekao u pravoj porodičnoj atmosferi i radosti učesnika, koji su ponosno pokazivali svoje prve kulinarske korake.
PODRŠKA ZAJEDNICE I POKRAJINE
Na oba festivala u Mužlji do sada je učestvovalo preko 200 dece – od vrtićkih grupa do srednjoškolaca. Ideja za priređivanje ovakvih smotri potekla je od Tivadara Borbelja, člana Saveta MZ i saradnika Srednjobanatskog centra za mađarsku dijasporu.
– Želeo sam da mladima i kroz gastronomiju približim bogate običaje i kulturno nasleđe naših predaka (Mađara) na ovim prostorima. Naše napore je prepoznao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, i pružio nam neophodnu podršku za oba događaja – istakao je Borbelj.
