Finansiranje i odabir projekata ključni za uspeh investicionog ciklusa
dr Dejan Molnar,
Vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ekspanzivna fiskalna politika je mera kojoj političari često pribegavaju pred izbore. U pitanju je povećanje državne potrošnje kojom bi trebalo da se pokrene ciklus potrošnje i investiranja. U našoj zemlji je najavljen veliki investicioni ciklus tokom narednih nekoliko godina (2020-2024) u vrednosti od čak 12 milijardi evra.
Potrošnju države predstavljaju izdaci države za kupovinu roba i usluga, zatim za finansiranje javnih radova i investicija itd. U uslovima velikog budžetskog deficita, država preduzima mere štednje i smanjuje planirane (kapitalne) izdatke. Međutim, ovakva restriktivna fiskalna politika usporava tekuću privrednu aktivnost usled smanjenja tražnje, a u dužem roku predstavlja i barijeru za budući privredni rast, jer manje investicija u infrastrukturu znači i lošiji investicioni ambijent, odnosno manje proizvodnih ulaganja.
U tom smislu, može se očekivati da bi najavljeno povećanje državne potrošnje u domenu kapitalnih ulaganja imalo izražene (direktne i indirektne) pozitivne efekte na privredni rast i razvoj zemlje. Direktni efekti su povećanje tražnje na tržištu za dobrima i uslugama, radnom snagom itd, dok se indirektni odnose na povećanje kvaliteta infrastrukture, što je jedan od najvažnijih preduslova za nove investicije i kvalitetniji život građana. Na primer, izgradnja auto-puta podrazumeva povećanje aktivnosti u građevinskom sektoru (potrošnju materijala, angažovanje mehanizacije, zapošljavanje radnika itd.), ali i skraćivanje vremena putovanja (indirektni ekonomski efekt), kao i povećanje bezbednosti u saobraćaju (indirektni neekonomski efekt).
Suštinsko pitanje koje se postavlja u vezi sa najavljenim investicionim ciklusom (planom kapitalnih ulaganja) nije da li je tako nešto potrebno i opravdano (jasno je da jeste), već da li je i u kojoj meri izvodljivo (izvori finansiranja, plan realizacije, rokovi i dr.), te kako će se vršiti odlučivanje o tome koji će se projekti finansirati.
Za sada nije saopšteno koji bi bili izvori finansiranja najavljenih projekata – zaduživanje u inostranstvu ili domaća budžetska sredstva (štednja u nekoj drugoj oblasti ili povećanje budžetskog deficita). Sa druge strane, važno je i to kako će se vršiti proces selekcije projekata. Ne bi valjalo da se to radi na bazi «osećaja» i subjektivnih procena, već bi najbolje bilo da se primene objektivni, naučno utemeljeni kriterijumi.
Najpre bi trebalo da se prikupi što veći broj izvodljivih projekata, a da se potom pomoću jasnih i merljivih kriterijuma od svih kandidovanih odaberu oni koji su ekonomski najisplativiji. Za realizaciju bi trebalo birati one projekte koji donose zaradu, kao i one koji imaju širi društveni značaj i opravdanost.
