Gde je nestala inflacija?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Osim moratorijuma kao „defanzivne” mere (zastoj u otplati obaveza prema bankama i davaocima lizinga), Narodna banka Srbije (NBS) je donosila i „ofanzivne” mere monetarne politike sa ciljem da se doprinese dinamiziranju ekonomske aktivnosti. Ključna takva aktivnost je smanjivanje referentne kamatne stope sa 2,25% (toliko je iznosila do 11. marta 2020.) na 1%, koliko iznosi danas. Obaranje referente kamatne stope znači povoljnije uslove za zaduživanje građana i preduzeća, jer je referentna kamatna stopa osnov za obračun kamatnih stopa koje poslovne banke nude svojim klijentima. Dodatno kreditiranje preduzeća bi trebalo da podstakne proizvodnu aktivnost, te količinu ponuđenih dobara i usluga na tržištu. Većim kreditiranjem sektora stanovništva podstiče se potrošnja, odnosno tražnja, kako bi se proizvedena roba mogla prodati.
Nivo zaduženosti građana Srbije kod poslovnih banaka je u februaru 2021. godine, u odnosu na februar prošle godine veći za 10,5% (za 886 miliona evra). Pri tome, najviše su povećani gotovinski krediti (za 500 miliona evra) i stambeni (za 450 miliona evra). Iznos kredita za likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima je u periodu februar 2020 – februar 2021. godine porastao čak za 67% (prirast od 115 miliona evra). Krediti privrednim društvima su u istom periodu porasli za 854 miliona evra, pri čemu skoro ceo iznos ovog rasta otpada na kredite za likvidnost i obrtna sredstva (rast od 831 milion evra).
Rezultat ekspanzivne monetarne politike, ali i fiskalne politike (davanje pomoći i podrške direktno iz budžeta) je povećanje količine novca u opticaju. Osnovni monetarni agregat M1 (u koji ulazi gotov novac i depoziti po viđenju na računima građana i privrede) je u proseku tokom 2020. godine bio veći za čak 33% nego u 2019. godini! Građani i preduzeća su u novčanicima i na tekućim računima imali za 2,32 milijarde evra više sredstava. Pri tome, u 2020. je zabeležen pad BDP-a od 1% u odnosu na 2019. godinu.
Jedna od osnovnih lekcija iz ekonomije nas uči da prekomerna količina novca u privredi dovodi do inflacije (rasta cena). Međutim, nje nema – cene su stabilnije nego ikada! Gde je nestala inflacija?
Jedno objašnjenje je da je došlo do drastičnog pada (zastoja) u brzini opticaja novca. Očigledno je smanjen obim (količina) obavljenih transakcija, tako da je svaka novčana jedinica mnogo manje puta upotrebljavana za kupoprodaju. To je signal da u privredi postoje određeni problemi. Inflacije nema jer nema pritiska na strani tražnje. A kako je to moguće kada ima mnogo više novca?
Smanjena potrošnja postoji usled pojačanog straha i velike neizvesnosti, tako da se novac čuva kod kuća ili na računima građana (o čemu svedoči veliki rast depozita i višak likvidnosti bankarskog sektora). Nema ni dovoljno investicionih mogućnosti za preduzeća, o čemu svedoči stagnacija obima investicionih kredita. Količina novca se povećava, ali izostaje proces monetarno-kreditne multiplikacije – imamo efekat „pumpanja probušene gume“.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da se pomoću viška novca najverovatnije kupuju oni proizvodi čije cene ne ulaze u obračun inflacije (na primer nekretnine). To znači da je stvarna inflacija veća od statističke.
