Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara. Negovanje kulture sećanja podsećanjem na događaje iz Drugog svetskog rata, posledice koje su fašizam i nacizam imali na društvo, kao i problem opstanka ideja koje je pokret zagovarao izaziva veliko interesovanje učenika Zrenjaninske gimnazije.
U okviru sekcije „Društvo u digitalnom oku” zajedno sa profesorima Senkom Jankov i Edijem Darušijem proteklih godina organizovano je dvadeset tribina kako bi se ukazalo na društvene pojave koje nas okružuju.
Jedna od glavnih ideja javnih časova jeste podizanje svesti o problemu neofašizma i antisemitizma.
– O nacizmu se uči kao da je bio pa prošao. Da bismo mogli da odgovorimo na pitanje da li je stvarno tako, moramo znati da prepoznamo ove ideje u medijama, javnom govoru, muzici… Na taj način moći ćemo na vreme da ukažemo na problem i reagujemo – smatra Senka Jankov, profesorka sociologije.
REAKCIJA NE SME DA IZOSTANE
Na tribini pod nazivom „Borba nikad ne prestaje” maturant Radivoj Vidrić vršnjake je podsetio na uzroke i istorijsku pozadinu Kristalne noći. U njoj je 17 hiljada Jevreja deportovano u Poljsku, uništeno je više od 1.500 sinagogi, 7.000 jevrejskih radnji, oskrnavljeni grobovi. Posebno je istakao to što događaj nije izazvao nikakvu reakciju, saosećanje ili grižu savest društva.
Na svoje susrete sa oblicima fašizma – kukasti krst nacrtan po inventaru škole i zalepljene stikere ratnih zločinaca, ukazao je Jovan Rabal.
– Antifašizam zagovara slobode i toleranciju prema manjinama i različitostima, dok fašizam u svojoj osnovi ima neslobodnog pojedinca kojem svaki segment života kontroliše država, to je suštinska razlika između ove dve ideologije – ističe Rabal.
Nemanja Savić prisutne je upoznao sa delima znamenitih ličnosti koje su se na našim prostorima borile protiv fašizma – Lepom Radić, Stefanom Filipovićem i Žarkom Zrenjaninom.
Da bismo mogli da se borimo protiv fašizma neophodno je da znamo šta je on i gde se pojavljuje, rekao je u svom izlaganju Nikša Čvorović, učenik četvrtog razreda. Tim povodom podsetio je na definiciju fašizma koju je dao Umberto Eko.
– Svaki postupak vođe se smatra savršenim i ne preispituje se. Govori su veoma uprošćeni, da bi se što više ograničila njihova analiza. Ideje vođe se predstavljaju kao ideja naroda i na taj način njegov glas se guši. Naš zadatak je da fašizam prepoznamo u idejama oko nas i da ga u potpunosti iskorenimo – ističe Čolić.
IDEJE SU PREŽIVELE
Maturant Petar Vučenić vršnjacima je predočio da neonacističke i neofašističke ideje nisu nestale nakon Drugog svetskog rata.
– Neshvatljivo je da su u državama koje su toliko propatile tokom rata ideje fašizma preživele. U poslednjih par godina, u brojnim zemljama Evropske unije je krajnje radikalna desnica došla na vlast, a njihova popularnost je u porastu – zapazio je Vučenić.
O neofašističkim delovanjima devedesetih godina na primeru stradanja Srđana Aleksića (ubijenog jer je branio svog sugrađanina Bošnjaka) pričala je gimnazijalka Hana Rujević.
– Kada smo prestali da osuđujemo i edukujemo druge ljude? Zašto ne reagujemo kada se zabranjuje izražavanje religije, kada se spremaju tajni skupovi neonacista u Beogradu? Zašto slušamo bendove koji pod maskom patriotizma šire nacionalizam, rasizam, homofobiju? – pitanja su koja je Rujević ostavila otvorenim.
J. Šormaz
PRILAGOĐEN DANAŠNJEM DRUŠTVU
Profesorka Jankov ističe da je neofašistička ideologija na neki način prevrnula masku i postala jedan od pratećih vokala neoliberalizma.
Prema rečima Edija Darušija, profesora filozofije i građanskog vaspitanja, neoliberalna ideologija zalaže se za jednakost i slobodu ljudi. Iako ideja zvuči primamljivo, rastuća nejednakost u ekonomskom smislu pokazuje da smo svedeni na unapred nametnute rutine.
– Vladajućim ekonomskim i političkim elitama ne odgovara da se menja sistem u kojem oni ostvaruju najveći profit. Iz tog razloga podgrevaju desničarske ideje kako bi opstalo stanje stvari koje im odgovara – objašnjava profesor.
Jankov kaže da bi opstanak fašističkih ideja i simbola i njihovo korišćenje u popularnoj kulturi trebalo da nas zabrinjava.
– Naša dužnost je da ne budemo nemi posmatrači, već da napravimo iskorak i ukažemo na problem – poručuje Jankov.
