U jednosmernoj, mirnoj ulici Toše Jovanovića, koja je manje od pola kilometra udaljena od centra grada, niz kuća na nekoliko mesta prekidaju prazne parcele. Neke su raščišćene i deluju spremno za gradnju, a ima i onih koje još odaju tragove objekata koji su se tu nekada nalazili. Stanovnici ulice strepe da će na ovim placevima uskoro početi urbanizacija njihovog kraja, koja bi dovela do nicanja višespratnica na uštrb individualnog stanovanja. Kako kažu, time bi nestale mnoge kuće stare i do stotinu godina, a brine ih i to može li ovo naselje infrastrukturno da podnese na desetine novih stambenih jedinica.
IZMENJEN PLANSKI DOKUMENT
Njihovu strepnju podstakla je i izmena Plana generalne regulacije „Jugoistok”, kojom je omogućeno da se na parcelama površine veće od 2.000 metara kvadratnih „mogu graditi objekti porodičnog stanovanja sa većim brojem stambenih jedinica”. Time se pravi izuzetak od pravila ovog Plana, po kojem stambeni objekti porodičnog stanovanja koji se grade mogu imati maksimalno tri stambene jedinice. Izmena je uvedena pre dve godine, ali su stanari Toše Jovanovića za nju saznali tek nedavno kada su načuli da postoji interesovanje investitora za zidanje zgrada u njihovoj ulici.
Bogoljub i Anđelija Stefanović stanuju u ul. Toše Jovanovića od detinjstva. Bogoljub navodi da su kuću u kojoj on i supruga žive zidali njegovi prababa i pradeda oko 1908. godine.
– Ovo je bio zemljoradnički kraj, moj otac se bavio poljoprivredom. Predviđen je za porodično stanovanje. Ulica je mirna i jednosmerna, kada je lepo vreme, puna je dece i starijih. Oni se uglavnom šetaju posred puta jer su nam trotoari uski i u dosta lošem stanju, zbog čega smo se žalili Mesnoj zajednici „Dositej Obradović” – objašnjava naš sagovornik, pokazujući na očuvanu kotarku u svom dvorištu.
Kaže da ne bi voleo da u njegovoj ulici niknu zgrade sa nekoliko desetina stanova. Zabrinut je da će saobraćaj postati frekventniji, te da će nova, velika infrastruktura opteretiti postojeću vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Bogoljubova supruga Anđelija dodaje: – Svaki put kada izađeš u dvorište, moraš da paziš kako si obučen! To je remećenje intime nas koji živimo u kućama – ističe ona.
NISU SPORNE VIŠESPRATNICE, VEĆ LOKACIJA
Stefanovići su zato sa svojim komšijama nameravali da se obrate gradskoj Komisiji za planove povodom pomenute izmene PGR „Jugoistok”. Ovaj planski dokument trebalo je da bude razmatran na sednici Komisije 25. novembra, međutim zbog pandemije, skup je odložen.
– Nemam ništa protiv zgrada, ali neka ih zidaju negde drugde, a ne u ovom kraju. Normalno je da se kuće prodaju nakon što stari vlasnici preminu, pa i da potom budu srušene ako su ruinirane, ali ne treba na tom mestu zidati višespratnicu. To se desilo na placu pored našeg, ali se gradi prizemna kuća. Budući da je naša ulica veoma blizu centra grada, za nju vlada veliko interesovanje investitora. Oni imaju puno para, mogu lako ponuditi ovdašnjim stanarima da im otkupe kuće ili u zamenu za njih dodele stanove – priča Bogoljub Stefanović.
Dodaje da je ista situacija i u okolnim ulicama i da su mnogi stanovnici tog kraja revoltirani.
Đurica Radovančev takođe stanuje u Toše Jovanovića, u kući koja je, kako kaže, podignuta početkom 20. veka od naboja. Ističe da je uspeo da je reparira i održava. Smatra da ovaj deo grada treba očuvati zbog istorijskog značaja.
– Reč je o starom jezgru. Ako počnu da se zidaju višespratnice, onda će sve ove stare kuće, među kojima je i dosta stogodišnjih, nestati. Verujem da ova zdanja treba održati da bi naši unuci i praunuci mogli da vide kako se nekada živelo. Kao što ih sada vodimo da im pokažemo vetrenjače i vodenice, tako ćemo ih jednog dana voditi da vide kuće sa početka 20. veka – navodi Radovančev. Naglašava da ne osporava investitorima da grade zgrade, ali da grad treba da odredi pogodniju lokaciju za višespratnice.
ZAPOSTAVLJENO ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE GRADA
U duhu promena grada, tranzicije, i njegovog razvoja kroz istoriju, neminovno je da je urbanizam u koraku sa vremenom, ističe arhitekta Aleksandar Bauer. – Da nije tako, ne bi bilo progresa ni u ekonomskim, naučnim, kulturnim i ostalim vitalnim aspektima ljudskog društva. Svakako da svaki razvoj, u ovom slučaju urbanizam, treba biti u kohabitaciji građana i struke, odnosno potreba i mogućnosti. Kraj oko ulice Toše Jovanovića jeste prostorna celina koja spada u uži centar grada, te je sasvim logično i prirodno da prolazi kroz transformaciju. Ne bih sad o stepenu razvijenosti i poziciji Zrenjanina, no svakako da kotarki nije mesto u pomenutoj zoni grada – navodi naš sagovornik. Dodaje i da treba napraviti razliku između investitora i trgovca, odnosno privrednika koji u ovom slučaju ima za cilj samo komercijalnu korist. – Svedoci smo da se slabo vodi računa o arhitektonskom oblikovanju grada. Smatram da nije dovoljno ispoštovati samo urbanističke parametre, već se treba posvetiti kvalitetu, estetici i funkcionalnosti, a pre svega čoveku i životnoj sredini – navodi Aleksandar Bauer.
DA SE SAČUVA AUTENTIČNOST KRAJA
– Prema PGR „Jugoistok”, u zoni porodičnog stanovanja na katastarskim parcelama preko 2.000 kvadratnih metara mogu se graditi objekti porodičnog stanovanja sa većim brojem stambenih jedinica. Tražimo da se navedeno pravilo stavi van snage tako da se mogu graditi samo tri stambene jedinice na jednoj građevinskoj parceli. Time bi se sačuvala autentičnost jednog kraja, gde su mahom živela poljoprivredna gazdinstva, i gde još uvek žive u manjem broju. Pojedini objekti građeni su u banatskom stilu i predstavljaju kulturno blago šireg jezgra Grada. Tražimo da se odbrani i sačuva forma porodičnog stanovanja i da se ne remete humani uslovi stanovanja – navodi se, između ostalog, u saopštenju grupe građana iz ulice Toše Jovanovića koje su pripremili za obraćanje Komisiji za planove.
