Gradu preti bankrot?
Piše: dr Dejan Molnar,
vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Analizirajući podatke koje Ministarstvo finansija objavljuje u publikaciji „Bilten javnih finansija”, može se doći do zaključka da je stanje u javnim finansijama Srbije još uvek pod kontrolom, ali i da polako počinju da se naziru potencijalni problemi, koji bi mogli doći do izražaja u narednom periodu.
Usled pandemije korona virusa, ekonomska aktivnost je u 2020. godini smanjena, pa su logično i ostvareni javni prihodi niži od planiranih. U uslovima kada su budžetski rashodi povećani, pre svega zbog izdataka po osnovu pružene pomoći preduzećima u okviru „korona paketa mera”, neminovno dolazi do deficita u budžetu. U republičkoj kasi se, počev od februara ove godine, u kontinuitetu beleži negativan rezultat (minus). Generisan deficit iznosio je (u milijardama dinara): u februaru 12,76, martu 46,32, aprilu 67,06, maju 122,44, junu 68,32 i u julu 19. Tako je tokom prvih sedam meseci (januar-jul) 2020. godine ukupan fiskalni deficit dostigao čak 323,75 milijardi dinara (oko 2,8 milijardi evra). Pri tome, naš ukupan javni dug je već uvećan za oko 2,3 milijarde evra, i to sa 24,3 (stanje na dan 31.3.2020) na 26,6 milijardi evra (stanje na dan 31.7.2020).
Ukoliko se posmatra nivo gradova i opština, evidentno je da je u odnosu na prethodnu godinu, tokom drugog kvartala (april-jun) došlo do značajnog pada budžetskih primanja. Agregatno posmatrano, ukupna budžetska primanja svih gradova i opština su u drugom kvartalu 2020. u poređenju sa istim periodom prethodne godine zabeležila pad od 18,24% (nominalno) – sa 80,1 na 65,5 milijardi dinara. Sa druge strane, ukupni izdaci lokalnih samouprava u drugom kvartalu su smanjeni za „svega” 10,36% – sa 78 na 69,9 milijardi dinara. Dakle, lokalne samouprave su samo tokom drugog kvartala 2020. godine ostvarile deficit od oko 4,45 milijardi dinara.
Kada se analiziraju osnovni izvori budžetskih primanja gradova i opština, vidi se da je u drugom kvartalu tekuće u odnosu na isti period prethodne godine naplata poreza na dohodak nominalno manja za 21,13%, poreza na imovinu za 18%, a da su prilivi po osnovu donacija i transfera (sa viših nivoa vlasti) manji za 8,5%. Ovakve tendencije dovode u pitanje održivost lokalnih javnih finansija, te funkcionisanje lokalnih samouprava.
Javno dostupnih podataka o ostvarenim budžetskim prihodima i ukupnim izdacima iz gradskog budžeta Zrenjanina za 2020. godinu nema. Stoga, od nove gradske administracije se očekuje da što pre obelodani informacije o stanju u gradskom budžetu, odnosno o tome koliko je od planiranih primanja naplaćeno, a koliko iznose ukupni izdaci i preuzete obaveze iz budžeta tokom prvih osam meseci u 2020. godini. Već se kasni sa projekcijama potencijalnog deficita gradskog budžeta u tekućoj godini, te sa obezbeđivanjem sredstava za njegovo finansiranje.
Osim toga, nova gradska administracija mora da ima u vidu i sledeće – osim što se kasni sa rebalansom budžeta za tekuću godinu, primiče se i vreme za planiranje proračuna za narednu godinu. Čini se da će to biti ogroman izazov, pošto je upitno u kojoj meri ovogodišnji budžet može biti odgovarajuća osnova za planiranje, takođe je jako teško predvideti predstojeća ekonomska kretanja u 2021. godini, imajući u vidu epidemiološku situaciju u zemlji i u svetu.
