Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema važećim propisima u Srbiji grejna sezona počinje 15. oktobra, a završava se 15. aprila. Izuzetno, u uslovima kada je srednja dnevna temperatura 12°C ili niža, ona može početi od 1. do 14. oktobra i/ili završiti se od 16. aprila do 3. maja. Ove godine će se sa grejanjem krenuti nešto kasnije imajući u vidu Miholjsko leto u jeku energetske krize. Lokalnim samoupravama je prepušteno da donesu odluku o datumu kada će korisnicima početi da se isporučuje toplotna energija.
Tokom jeseni širom Evrope su intenzivirana meteorološka istraživanja koja imaju za cilj da što preciznije prognoziraju kretanje dnevnih temperatura. Na osnovu toga će se predviđati potrebe za energentima (pre svega prirodnim gasom), kako bi se tokom grejne sezone maksimalno racionalizovala njihova potrošnja. Srednje dnevne temperature su ove godine na evropskom području, a i u našoj zemlji, iznad proseka, što ostavlja mogućnost za odlaganje početka grejanja. Na taj način se smanjuje tražnja za prirodnim gasom čija je cena danas preko deset puta veća nego u vreme pre pandemije. Većina evropskih država primenjuje različite mere usmerene na redukciju korišćenja energenata, kako bi „pregurale” predstojeću zimu.
U domaćoj javnosti se mogu čuti stavovi određenih političkih grupacija i nevladinih organizacija da gradske toplane moraju bez odlaganja da počnu sa isporukom toplotne energije „jer je to njihova obaveza po važećem zakonu, odlukama lokalnih samouprava i ugovorima koje toplane imaju sa krajnjim potrošačima”. Smatra se i da odlaganje početka predstavlja udar na prava građana, njihove životne uslove itd. Utisak je da zagovornici ove ideje nisu svesni razmera aktuelne energetske krize i njenih mogućih posledica. Najrazvijenije države EU izrađuju krizne planove budući da su svesne da postoji mogućnost da zbog neke nepredviđene situacije na globalnom nivou ne budemo mogli da se snabdevamo energentima.
Iako može ugroziti komfor na koji smo navikli, nastojanje da se energenti štede deluje kao racionalan potez u okolnostima kada njihove cene beleže rekorde na svetskom tržištu. Jedini način da se u uslovima koji vladaju obezbedi energetska bezbednost je racionalnija potrošnja, odnosno povećanje efikasnosti. U tom smislu, lokalne samouprave bi trebalo dodatno da se angažuju na planu pružanja podrške građanima da unaprede energetsku učinkovitost svojih domova (postavljanje demit fasada, ugradnja PVC stolarije ) kako bi se smanjilo „rasipanje” energije. Osim toga, treba pružati finansijsku podršku siromašnijim slojevima tako što će im se omogućiti da obaveze za grejanje izmiruju na rate (odloženo plaćanje) ili, pak, putem davanja subvencija onima koji su materijalno najugroženiji.
Energija više neće biti jeftina. Troškovi energenata će diktirati i nivo potrošnje. U uslovima kada cene prirodnog gasa na svetskom tržištu rastu i visoke su, logično je da se štede količine koje su kupljene ranije, po daleko povoljnijim cenama. To je ekonomski opravdano i ide u prilog građanima. Što brže potrošimo postojeće zalihe, nove količine ćemo nabavljati po nekim, verovatno višim cenama. To će opet plaćati građani, jer država može da potroši samo ono što prikupi od građana putem poreza ili ono što pozajmi na račun budućih generacija.
