Srednji Banat od vanrednih situacija štiti pet vatrogasno-spasilačkih jedinica, a Zrenjaninski bataljon uskoro će biti bogatiji za petnaest novih članova. Za najveći prijem u poslednjih nekoliko godina, kaže potpukovnik Branislav Milosavljević, komandant bataljona Zrenjanin, interesovanje je veliko. Dolazak novih kadrova poboljšaće efikasnost jedinica u Zrenjaninu, Žitištu, Sečnju, Novom Bečeju i Novoj Crnji.
BROJ INTERVENCIJA USLOVLjEN VREMENOM
– U svim jedinicama imamo zaposlen dovoljan broj ljudi, sa kojima uspevamo da ostvarimo ono što se od nas traži. Pojačanje će značiti veće ekipe na intervencijama, koje će se onda, logično, i brže završavati – ocenjuje Milosavljević.
Zrenjaninski vatrogasnospasilački bataljon, koji čini 76 vatrogasaca, godišnje ima i oko 1.000 intervencija, a njihov broj, kažu, u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova.
Pored gašenja požara, koje čini oko 80 odsto posla, na terenu se rade tehničke intervencija u saobraćaju, izvlačenje povređenih i stradalih osoba iz vozila, kao i spasavanje ljudi iz raznih opasnih situacija, poručuju iz Bataljona.
Svako ko prođe selekciju, kaže potpukovnik, ima predispozicije da postane dobar vatrogasac. Nakon nje, potrebno je da što više vremena provodi na intervencijama, jer je iskustvo, ističe, u ovom poslu veoma bitno. Takođe, novi članovi će znanje nadograđivati svakodnevnim obučavanjem kroz teorijsku i praktičnu nastavu.
– Svaki dan se i u dnevnoj i u noćnoj smeni pridržavamo rasporeda kako bi održali kondiciju i na adekvatan način brinuli o opremi. Naravno, sve aktivnosti se prekidaju kada je potrebna intervencija – objašnjava komandant.
PALJENJE STRNJIKE ZADAJE GLAVOBOLJE
– Za naš teren karakteristični su požari na otvorenom prostoru, pa možemo da kažemo da oni, i pored apela, predstavljaju najveći problem. Prošle godine smo na poljima gasili oko 300 požara. Pored toga, najčešće su u plamenu građevinski objekti – stanovi, kuće, šupe i sl.– primećuje Milosavljević.
Ekipe u proseku imaju tri intervencije dnevno, a dužina gašenja teških požara zavisi od raznih faktora, kažu u Bataljonu. Najbitnije je, objašnjavaju, da dojava stigne na vreme, jer tada najefikasnije mogu da reaguju. U situacijama kada su kasno pozvani, često se desi da bude stradalih i da materijalna šteta bude veća.
– Velika pomoć su nam dobrovoljna vatrogasna društava po selima. U okolnostima kada imamo požare na otvorenom prostoru na udaljenijim lokacijama, često oni na naš poziv izađu da ugase plamen. Dobro sarađujemo, ali trudimo se da ipak mi budemo ti koji će doći na lice mesta – ističe Milosavljević.
Prema njegovim rečima, u proteklih par godina obnovljena je sva potrebna oprema. Pored lične zaštite, dobili su i vatrogasno vozilo, šest terenskih vozila i jedan kombi. Na taj način omogućeno je mnogo kvalitetnije obavljanje posla, zaključuje Milosavljević.
Bitna je komunikacija sa građanima O prevenciji požara, objašnjava Milosavljević, veoma je važno edukovati građane. U tom cilju, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, redovno se organizuje akcija „Vatrogasac u školi”. Takođe, edukacije se sprovode i preko medija.
– Konstantno se apeluje da se ne pali na otvorenom. Pored toga što je zabranjeno zakonom, ugrožavaju se životi i imovina. Mislim da su u poslednjih par godina akcije koje sprovodimo dale rezultate. Primećuje se pomak u manjem broju požara na otvorenom. Ipak, još uvek nismo došli do cilja – objašnjava Milosavljević.
