Sociološkinja Senka Jankov, profesorka Zrenjaninske gimnazije, ponela je titulu „Ličnost godine” za 2020. godinu u kategoriji prosvete po izboru čitalaca našeg lista. Zajedno sa đacima Senka Jankov godinama obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, a vodi i sekciju „Društvo u digitalnom oku”. Članica je Upravnog odbora Pokreta „Novi optimizam”. Kaže da joj je posebna čast to što su je sugrađani prepoznali po njenom radu, dodelivši joj priznanje „Ličnost godine”.
– Nadahnjujuće je osećanje da su Zrenjaninci, u situaciji kada smo svi izloženi ozbiljnim egzistencijalnim pitanjima, imali vremena da se pozabave i razmišljanjem o nečijem doprinosu u prosveti.
Koliko je korona uticala na kvalitet obrazovanja?
– Pandemija je jedan od najvećih izazova za školu. Problem je bila nesposobnost državnih organa da organizuju funkcionalan i sveobuhvatan sistem koji zadovoljava realne potrebe prvenstveno učenika, a zatim nastavnika i škola. Snalaženje sa novim sistemom rada bilo je teško za sve. Svakodnevni kontakt sa učenicima se svodio na dopisivanja putem različitih platformi i društvenih mreža što je neminovno umanjilo i obim i kvalitet prenešenog gradiva. Profesori su zavisnici od komunikacije, od kontakta oči u oči sa učenicima, od žive reči i diskusije, kada čas postane nešto više od pređene lekcije.
Koji je značaj vannastavnih aktivnosti?
– Vannastavne aktivnosti predstavljaju iskorak iz redovnog gradiva, ali i njegovu nadogradnju i prožimanje. One bi trebale da omoguće učenicima da razvijaju svoja interesovanja na jedan sistematski način, ali i da proširuju njihov opseg. Međutim, naši učenici su toliko opterećeni redovnim predmetima i obavezama, što im ostavlja malo vremena za druge aktivnosti. Biti uspešan u svim traženim obavezama i još ići na neku sekciju je retko.
Kakvo je interesovanje za teme koje nisu deo nastavnog programa?
– To najviše zavisi od same teme. Učešće u sekciji je dobrovoljna stvar, a primetno je da učenici još uvek nemaju dovoljno razvijenu svest da je i njihovo mišljenje važno. Sekcija „Društvo u digitalnom oku” zamišljena je da bude mesto za sve one koji su radoznali u vezi sa društvom koje ih okružuje, i za one koji žele da se oprobaju u kritičkom pisanju ili angažovanoj fotografiji. Od svih ponuđenih tema, Holokaust uvek bude ono što učenici odaberu.
Zašto je važno razgovarati o Holokaustu?
– Borba za razvijanje i negovanje kulture sećanja, protiv istorijskog revizionizma, fašizma, rasizma, nacionalizma i ostalih ekstremizama je moja osnovna i ključna uloga kao prosvetnog radnika. Moj posao je da razvijem mlade ljude koji će prepoznati lažne vesti, govor mržnje, manipulaciju i aktivno im se suprotstaviti. Jako je bitna i istorijska sudbina našeg grada o kojoj su učenici najviše saznavali kroz izuzetnu saradnju sa našom Jevrejskom opštinom i onima koji su bili voljni da svoje sudbine podele sa njima.
O kojim temama je potrebno više govoriti?
– Pitanja ljudskih prava trebalo bi da budu protkana kroz sve predmete društvenog spektra. S obzirom na to da živimo u Zrenjaninu, posebno je potrebno govoriti o pitanju ekoloških i prava na zdravu životnu sredinu, što bi moralo biti bar deo programa prirodnih predmeta u školi.
Deo ste pokreta „Novi optimizam”, koliki je značaj debate u javnom prostoru?
– Saradnja i učešće u Pokretu je moja i građanska i profesionalna dužnost, ali i privilegija. Smatram da bih bila veoma loš profesor ako bi se sve što decu učim svelo samo na priču. Učenici najbolje uče kroz primere i ja imam tu sreću da kroz ovu organizaciju zaista budem očigledan primer svega onoga što pričam.
Javno istupiti i govoriti o društvenoj stvarnosti trebalo bi da bude mnogo češće i prisutnije. To je jedno od osnovnih prava i temelj demokratskog društva koje se zasniva na dijalogu. Ako svi ćutimo i okrećemo glavu, neko će govoriti i donosti odluke umesto nas i bićemo objekti umesto subjekti u ovom društvu. A to ne želim ni sebi ni svojim učenicima.J. Šormaz
