Skupština Vojvodine postavila je pre nešto više od tri meseca diplomiranog ekonomistu Igora Dostanića rukovodioca poznatog lečilišta. Dostanić ima veliko poslovno iskustvo stečeno radom u privatnom i javnom sektoru. Bio je direktor Savremene galerije, a poslednjih pet godina zrenjaninske filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Pokrivao je ceo Srednjobanatski okrug i bio zadužen za finansiranje i kontrolu rada medicinskih ustanova.
Dugogodišnje rukovodilačko iskustvo pomoglo mu je da sagleda mnogobrojne izazove koji su se pred njime našli na novoj funkciji. Dostanić ističe da je u „Rusandi” zatekao nezavidnu finansijsku situaciju. Ipak, navodi da je podršku u novom angažmanu dobio od Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, Vlade Vojvodine, kao i zaposlenih u Banji. Šta trenutno nedostaje „Rusandi”?
– Najznačajniji izvor finansiranja Banje jeste RFZO, sa kojima imamo odličnu saradnju u savladavanju postojećih finansijskih problema. U određenim segmentima imamo odličnu komunikaciju i podršku Grada. Jednim delom vezani smo za državne organe, dok je drugi deo komercijalna delatnost. Ona je za sada nedovoljna jer smeštajni kapaciteti, koji su suženi i nedovoljni, ne učestvuju značajno u povećanju prihoda i smanjenju troškova. Da li su u planu veći investicioni projekti?
– Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo nedavno nam je omogućio priliv sredstava od kojih smo kupili najmoderniju aparaturu za dijagnostičke i terapijske usluge. Sa druge strane, detaljnom finansijskom analizom utvrđeno je da postoje određeni gubici. Timskom intervencijom sa zaposlenima pokušavamo da ih svedemo na minimum, uz povećanje prihoda. U prethodnom, ali i sadašnjem periodu uočene su i određene havarije. Jedna od većih jeste na grejnom sistemu, za čiju sanaciju smo od Pokrajine dobili oko 49 miliona dinara. Biće urađen po najnovijim tehnologijama zaštite životne sredine i utroška gasa, a pre svega će se voditi računa o zaštiti zdravlja ljudi. Time ćemo rešiti dugoročan problem, a istovremeno se i priključiti merama štednje na koji su nas primorale ekonomska i gasna kriza. Koji su najvažniji ciljevi koje ste sebi postavili?
– Namera je pre svega obezbediti adekvatne i što kvalitetnije uslove za rad i edukaciju medicinskih radnika, pri čemu nećemo zanemariti ni obuke nemedicinskog osoblja. Želimo da naši korisnici dobiju najkvalitetniju uslugu.
U Opštoj bolnici pre nešto više od devet meseci otvorena je ambulanta. Kakva je trenutna situacija u vezi sa njenim radom?
– Uspeli smo da smanjimo liste čekanja. Svesni smo da ima dosta građana kojima usluge koje tamo pružamo ne mogu da pokriju sve oblasti delovanja Banje. U ambulanti u Bolnici ograničeni smo i prostorom i aparatima. Zato se izvinjavam pacijentima kojima neće biti pružena adekvatna medicinska usluga. Zamolio bih ih da shvate zašto moraju biti usmeravani u Melence. Šta planirate za naredni period?
– Ove godine smo preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) ugostili oko 600 penzionera iz raznih gradova Vojvodine. Očekujemo da taj ugovor sprovedemo do kraja 2022. Kako su pred nama neizvesne jesen i zima, osnovni nam je cilj da Banja nastavi da radi u punom kapacitetu. Sačekaćemo bolja vremena u kojima ćemo moći da razmišljamo o proširenju kapaciteta, adaptaciji prostora za stacionarno lečenje, kao i o proširenju sadržaja usluga, pre svega komercijalnih.
Miroslava Malbaški
Foto: Miroslav Ćirić
LEKOVITO BLATO NAJJAČI ADUT
Osnovna delatnost Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Rusanda” u Melencima jeste lečenje neuroloških, reumatoloških, ortopedskih i dermatoloških oboljenja, kao i stanja nakon povreda i preloma. Njen najveći brend oduvek je bilo blato (peloid), jedinstveno u Evropi, sa renoviranim i moderno opremljenim peloidnim blokom. Banjski kompleks se nalazi u Parku prirode „Rusanda”, zaštićenom području druge i treće kategorije na obali istoimenog jezera. Sastoji se od pet objekata za smeštaj bolesnika i raspolaže sa 306 postelja.
