Čast je bila raditi sa njom, a zadovoljstvo učiti od nje
Sve nas je rastužila vest da je naša draga koleginica Ljiljana Bailović preminula u petak, 29. aprila. Od nje smo se oprostili 2. maja. Kada smo saznali u maju prošle godine da se bori protiv opake bolesti, verovali smo da će tu bitku dobiti. Kad god smo se raspitivali o njenom zdravlju, govorila je optimistično. Iako veoma svesna ozbiljnosti situacije, njen pozitivan duh i naše reči podrške joj nisu dopuštali da klone. I ranjiva, znala je da nas ohrabri i uteši. Tako je bilo i dok je radila u redakciji.
IZVRSNA MENTORKA
Uvek je bila prijatna, strpljiva i brižna prema kolegama. Majčinski se ophodila prema novim i mladim koleginicama. Ljilja je bila izvrsna mentorka. Umela je da predvidi i proceni šta sve početnicima može biti nejasno, te da im pruži jasne instrukcije i zaokruži sve, što i drugi urednici govore, u jednu poruku. Primedbe je davala diskretno, razumevajući nesigurnost i tremu novinara početnika. Izdvojila bi dragoceno vreme i pozvala nas do svog stola, a zatim na tekstu objašnjavala greške. U vrlo retkim situacijama bi prasnula naglas sa pitanjem: „Pobogu, šta si to napisala”? Ali to su bili biseri dostojni čuvanja u redakcijskoj beležnici. Nije propuštala ni da pohvali dobro obavljen zadatak, na šta se često zaboravi u trci do zaključenja broja. Njeni saveti nisu bili namenjeni samo novajlijama. Sve novinare je podsećala da uvek moraju da se preispitaju da li zaista razumeju o čemu pišu – jer ako njima nije jasno, neće biti ni čitaocima. Kolektiv Lista „ZRENJANIN”
