Odbornička grupa Lige socijaldemokrata Vojovdine nedavno je skrenula pažnju na slabu povezanost okolnih sela sa gradom, pozvavši predstavnike vlasti da u saradnji sa prevoznikom uvedu češće autobuske linije. Da li se javni prevoz povlači iz upotrebe i ako je tako, šta su uzroci tome?
NE MOŽE BUS ZA TRI PUTNIKA
– Nemaju svi stanovnici sela automobile, a još manje para za taksi, a često imaju potrebu da dođu u grad da obave šta im je neophodno – nabavke, posete lekaru, apoteci… Zato je problem što ne mogu da računaju na autobus kao na siguran prevoz. Isto tako, učenici su usmereni na grad zbog škole i društvenog života, a postojeći broj linija ne može da isprati njihove potrebe – predočili su odbornici LSV-a. Zaključili su da nije ni čudo što nam se sela gase i što u njima ostaju samo najstariji.
Gradski i prigradski prevoz, za razliku od Beograda i Novog Sada gde su zadužena javna preduzeća, u Zrenjaninu obavlja privatna firma „Net bus”, sa kojom Grad ima ugovor.
Od 22 sela, najviše autobuskih polazaka ovaj prevoznik realizuje za Klek – 17 na dan. U pitanju je „desetka” koja ide na svakih sat vremena, a završava u „Avivu”. Jednako popularna je i linija 12: Ečka–Stajićevo–Lukićevo, koja takođe saobraća na svakih sat, od 5 ujutru do 22 časa. Deo naseljenih mesta beleži od 5 do 7 polazaka dnevno, kao na primer Lazarevo koje ih ima šest. Ostala sela računaju na 3 do 5 polazaka, među kojima su Aradac, Jankov Most, Farkaždin i Mihajlovo.
Goran Agramović, šef saobraćaja „Net busa”, potvrđuje da broj putnika u okolnim naseljima drastično opada.
– Razumem primedbe, ali ne možete 10 puta slati autobus da biste vozili tri putnika. Sa takvom potražnjom ne možemo opstati jer nije isplativo – navodi Agramović. Ističe da nije korektno poređenje sa Novim Sadom i Beogradom jer tamo saobraćaju javna preduzeća, a budžet kojim se podupiru je rupa bez dna.
OD AUTO-STOPA DO BICIKLA
Kako je u prošlogodišnjoj analizi uočio Zrenjaninski socijalni forum (ZSF), lokalna samouprava je prinuđena da balansira između interesa privatnog prevoznika i potreba putnika. Premda Gradsko veće odlučuje o ceni karata, ono ne može uslovljavati poslovanje „Net busa”. Ukratko, ako privatniku određene linije nisu profitabilne, svemoćna ruka tržišta zahteva njihovo ukidanje. ZSF opominje da komunalne usluge ne smeju biti organizovane isključivo na osnovu komercijalne isplativosti. U suprotnom, loša infrastruktura i okrnjena saobraćajna mreža marginalizovaće ruralna područja, jer se stanovništvo koncentriše u velikim gradovima.
Kako tvrdi meštanka Orlovata Branislava Kojčić Čokić, linije na relaciji Zrenjanin–Orlovat nisu na zavidnom nivou. Ističe da se, osim nekoliko đačkih mini-autobusa, javni prevoz gotovo svodi na jutarnju i dnevnu liniju, zbog čega su Orlovaćani prinuđeni da koriste privatni prevoz. Slično je i u Elemiru.
– Stanje nije dobro, građani se žale. Ne viđam autobuse u selu, što me i ne čudi. To su privatnici i pretpostavljam da nemaju računicu. Ljudi se uglavnom snalaze privatnim prevozom ili linijskim taksijem – kaže meštanin Elemira Milan Poučki.
Auto-stop je takođe popularan način transporta, naročito za đake i radnike iz Lazareva.
– Na raskrsnici Banatske i Lazarevačkog druma kod pumpe često se mogu zateći stoperi različitih uzrasta – potvrđuje nam sagovornik iz Zrenjanina koji odlazi do Lazareva po vodu. Ovaj vid transporta koristi i naš sagovornik iz Sečnja po povratku iz škole zbog neredovnog autobusa.
– Stopiram, pa dokle me bace. Obično do Lazareva, pa se otud snalazim dalje – ističe ovaj mladić.
Premda se može reći da je saobraćajna povezanost Kleka i Zrenjanina na najvišem nivou, dodatnu pogodnost pruža i biciklistička staza koja od uljare „Dijamant” vodi pravo do sela. Meštani Kleka sa kojima smo razgovarali ističu da se sa malo sređenijim „brzincem” u grad stiže za 15 minuta.
N. Kovačević
NEMA NI KO DA VOZI
Poluprazni autobusi „Net busa” nisu jedini uzročnici glavbolje za ovu firmu. Kao akutni problem prevozništva Agramović navodi nedostatak profesionalnih vozača. – Oni sada traže 80 hiljada dinara za mesečnu platu, a to teško možemo isplatiti sa malim brojem prodatih karata. Nekada je svima radno vreme bilo isto, pa je jedan autobus nosio sve putnike. Sada svoje firme šalju autobuse po radnike. Uz to, veliki problem su i takozvani linijski taksisti koji odnose sa tržišta određen deo putnika – navodi naš sagovornik.
