ISTORIJA POLJOPRIVREDNIH MAŠINA U EČKI I NOVOM MILOŠEVU

Kolekcionari im ne daju da odu u staro gvožđe

U dvorištu Dragana Ardeljana još od 1957. godine stoji samohodna parna mašina proizvedena 1922. godine. U vreme kada je kupljena, država je donela odluku da se sa parnjača pređe na savremenije kombajne, te je u domaćinstvu Ardeljana ova mašina samo dva puta radila.
– Nije bila u funkciji do 1988, a onda smo je pripremili za potrebe filma „Granica“. Scena za taj film nije nikada snimljena, ali smo mi 10 godina kasnije odlučili da je pokrenemo. Dovezli smo pšenicu sa njive u dvorište i tada su stariji ljudi mogli da se podsete, a mlađi prvi put da vide kako se nekad vršilo žito. Mašina se pokreće sa oko 4,5 atmosfere, a može da napravi pritisak od deset atmosfera. Uz nju imamo i dreš vršalicu. Za posao koji se obavlja na taj način potrebna su 24 radnika. Parna mašina je i danas ispravna, planiramo da, nakon sitnijih popravki, još jednom prikažemo kako radi – ističe Dragan Ardeljan, iz Ečke.
Istorijat parnih mašina najbolje se može videti u „Muzeju Žeravica“ u Novom Miloševu. Među osam izloženih najznačajnija je „Ruston-Proktor“ koja je pronađena zarasla u šiblje u okolini Valjeva.
Izrađena je 1884. godine u Linkolnu, u Engleskoj. Bio je četvrtak, 28. februar iste godine kada je poslata u depo fabrike u Pešti po ceni od 105 funti. To znamo zahvaljujući kolekcionaru iz Nemačke koji je sačuvao dokumentaciju i poslao nam je. Ima 2,5 konjske snage, a dok je radila na njivama kod Valjeva vukla su je dva vola. Parna mašina je promenila istoriju čovečanstva, a ja sam srećan što mogu da pokažem mladima kako se nekada radilo – navodi Čedomir Žeravica, vlasnik Muzeja poljoprivrednih mašina.
Traktori, parne mašine i druga poljoprivredna priključna tehnika kada dođu u duboku starost imaju dva puta. Jedan je odlazak u staro gvožđe i reciklažu, a drugi je prodaja kolekcionarima širom Evrope, gde se za izložbe ovog tipa plaća visoka cena ulaznice.
Trudimo se da svaki eksponat dovedemo u ispravno stanje. To nije lako, rezervnih delova nema, a literature i tehničke dokumentacije još manje. Uspeli smo da 60 procenata naših eksponata osposobimo da možemo da pokažemo kako su radili. Ove godine zbog pandemije, nažalost nije održan naš tradicionalni prikaz mašina u radu, a planirali smo da prikažemo kako traktor „Hart-Par“, koji je proizveden 1920. godine ore jednu manju parcelu – ističe Žeravica.
I zrenjaninski Narodni muzej najavljuje da će uskoro otvoriti postavku starih poljoprivrednih mašina, a planovi će se najverovatnije realizovati tek kada epidemijska situacija bude povoljnija.

N. M.

  • DAVID POKRENUO PARNU MAŠINU
    Draganov sin David Ardeljan je od malena bio zainteresovan za parnu mašinu koja je stajala u dvorištu. Pronikao je u njene konstruktorske tajne, a na interenetu je pronašao osnovne podatke i popravio je, pa je pred novogodišnje praznike i provozana po dvorištu.
    – Mašina ima više od 400 delova, a to znam jer je svaki deo obeležen utisnutim brojem. Uspeo sam da sve vitalne delove pripremim tako da budu funkcionalni. Naložili smo vatru slamom i nije bilo problemna da se pokrene, najvažnije je da nigde ne curi – kaže David Ardeljan i dodaje da je ta parna mašina marke „Hofer Šranc” je teška 5,6 tona.